Требиње диктира цијену, Бањалука продају станова

БАЊАЛУКА - Цијене нових станова у Српској настављају да биљеже раст, а док је квадрат у трећем тромјесечју у просјеку био најскупљи у Требињу, Бањалука је задржала примат по броју продатих, са 40 одсто укупног промета, што потврђује њену позицију највећег и најактивнијег тржишта некретнина.

Према подацима Републичког завода за статистику, просјечна цијена завршених и продатих нових станова у Српској у трећем тромјесечју ове године износила је 3.103 КМ по квадратном метру, што је за 2,6 одсто више него у просјеку прошле године, односно за 8,8 одсто више у односу на исти период лани.

Највиша просјечна цијена забиљежена је у Требињу и износила је 4.389 КМ, док је у Бањалуци квадрат коштао 3.887 КМ. Подаци статистичара показују да је од јула до септембра продат 921 нови завршени стан, што је за 13,8 одсто више од просјечног броја продаја у 2025. години. Укупна вриједност промета достигла је, како су навели, 151,7 милиона КМ. Највише станова продато је у Бањалуци, 367, укупне вриједности 76,1 милион КМ, затим у Бијељини 153, Источном Новом Сарајеву 99 и Фочи 87 станова.

Посматрано за првих девет мјесеци ове године, просјечна цијена квадрата новог стана у Српској износила је 3.044 КМ, што је за 1,2 одсто више него у истом периоду прошле године. У том периоду најскупљи су били станови у Требињу, са просјечном цијеном од 4.517 КМ по квадрату, док је у Бањалуци просјек износио 3.948 КМ. У највећем граду Српске забиљежена је и највећа продаја, односно 717 станова, укупне вриједности 153,9 милиона КМ.

Директор Сектора гранских удружења у Привредној комори РС Миле Петровић казао је за "Глас" да овакви показатељи нису изненађење, јер Бањалука већ дуже вријеме учествује са 35 до 40 одсто у укупној стамбеној градњи у Српској.

- Бањалука је административни центар Српске и сви теже да имају стан у овом граду. Када је ријеч о појединачним цијенама, важно је знати да сама локација, односно земљиште, утиче са 18 до 20 одсто на цијену стана. Уколико се појаве станови који одскачу цијеном, то може бити посљедица посебних захтјева купаца, скупих материјала и захтјевнијих завршних радова - рекао је Петровић.

Осврћући се на податке о мањем броју издатих грађевинских дозвола у претходном периоду, Петровић је оцијенио да то не значи нужно и смањење обима градње. Како је навео, у Бањалуци је застој у издавању дозвола био посљедица проблема са регулационим плановима, без којих није могуће издати грађевинску дозволу за одређену парцелу.

- С обзиром на то да Бањалука вуче највећи дио градње, па се застој у усвајању регулационих планова одразио и на издавање дозвола. Чим је тај проблем отклоњен, настављено је њихово издавање. У овом тренутку не очекујем да би могло доћи до проблема који би угрозили понуду станова, јер су регулациони планови усвојени и градска управа поново функционише у том погледу - истакао је Петровић.

Додао је да је застој можда у једном периоду створио утисак вјештачке несташице, што је могло утицати на брже одлучивање купаца и прихватање виших цијена. Ипак, сматра да ће тржиште некретнина у већим градовима остати стабилно, између осталог и због потражње становништва из дијаспоре и грађана из мањих и периферних средина који рјешавају стамбено питање.

Када је ријеч о даљем кретању цијена, Петровић наглашава да се не може говорити о њиховом аутоматском расту, јер оне зависе од више улазних параметара.

- Цијена квадрата зависи од земљишта и локације, цијене извођења радова, грађевинског материјала, као и трошкова пројектне и техничке документације. Материјал већ двије до три године има релативно стабилну цијену, након поскупљења из 2022. године. Када се сви ти трошкови саберу, добија се калкулативна цијена, али завршну ријеч ипак даје тржиште, односно потражња - појаснио је Петровић.

Очекивања

Овогодишњу грађевинску сезону Миле Петровић је оцијенио изузетно успјешном, упркос одређеним потешкоћама, прије свега недостатку радне снаге и застојима у издавању грађевинских дозвола за поједине инвеститоре у Бањалуци. Очекује да ће се интензивна градња наставити и наредне године, посебно имајући у виду да изградња стамбених и стамбено-пословних објеката траје дуже од двије године.

- Према издатим грађевинским дозволама, очекујемо наставак овог тренда и наредне године. Већ се могу видјети нови кранови и објекти који су изашли изнад темеља. Станоградња тренутно чини око 60 одсто укупне грађевинске активности и представља њен највећи сегмент - казао је Петровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.