Банке зарадиле 165 милиона КМ у првих шест мјесеци

БАЊАЛУКА - Банке у Републици Српској оствариле су у првом полугодишту нето добит од 165 милиона КМ, што је за 16,2 одсто више у односу на крај прошле године, док економисти оцјењују да овакви резултати отварају питање колико грађане и привреду коштају банкарске услуге и задуживање.

Према подацима Агенције за банкарство Републике Српске, банкарски сектор наставио је позитивне трендове и у првој половини ове године, уз раст активе, депозита, кредита и добити, али и побољшање квалитета кредитног портфолија.

Бруто билансна актива на дан 30. јун износила је 13,623 милијарде КМ, што је за 9,6 одсто више у односу на крај 2025. године. Укупни депозити достигли су 10,4 милијарде КМ и порасли су за 11,3 одсто. На становништво се односи 59 одсто укупних депозита, а на правна лица 41 одсто.

Укупни бруто кредити достигли су 7,8 милијарди КМ, што је за 6,4 одсто више него на крају прошле године. Физичким лицима припада 51 одсто кредита, а правним 49 одсто, док кредити чине 57 одсто укупне бруто активе банкарског сектора.

Истовремено, учешће неквалитетних кредита смањено је са три на 2,7 одсто. Код физичких лица њихов удио је 2,4 одсто, а код правних 3,1 одсто.

Економиста Зоран Павловић сматра да раст депозита треба посматрати и кроз призму неизвјесности која прати инвестиције.

- Проблем који имају депоненти јесте несигурност било каквог улагања у ова компликована времена. Зато је сигурније држати новац на рачуну него купити некретнину или нешто друго, односно инвестирати - рекао је Павловић.

Говорећи о расту профита банака, он је оцијенио да тај показатељ отвара питање цијена банкарских услуга и провизија које плаћају грађани.

- Када видите да један сектор са релативно малим бројем људи остварује толику добит, очигледно је да се то наплаћује од грађана. Нешто би било добро вратити грађанима кроз порез на добит - казао је Павловић.

Он је истакао да су банке истовремено постале опрезније приликом одобравања кредита, што се одражава и на привредну активност.

- Некада је процедура за стамбени кредит трајала мјесец дана, а сада може трајати два или три мјесеца, јер се провјере врше на више нивоа. Строжи критеријуми значе и мањи број клијената који могу доћи до кредита - навео је Павловић.

Посебно се осврнуо на Еурибор, који, према његовој оцјени, додатно оптерећује грађане и привреду.

- Апсурд је што новац, ти еври због којих је Еурибор уведен, никада нису дошли у БиХ, већ банке располажу депозитним новцем грађана. Зато не видим оправдање да се на тај новац додатно обрачунава Еурибор - рекао је Павловић.

Према његовим ријечима, поскупљење Еурибора директно утиче на раст цијене кредита, што кочи инвестиције и привредну активност.

- Еурибор је, по мом мишљењу, непотребна категорија. Поскупљење кредита води смањењу привредне активности, јер клијенти којима је новац потребан за пројекте или инвестиције теже долазе до средстава - истакао је Павловић.

 

ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА

Зоран Павловић је указао и на шири проблем демографских кретања, наводећи да је све неповољнији однос броја запослених и пензионера. Према његовим ријечима, некада су три радника финансирала једног пензионера, док је сада тај однос готово изједначен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.