Banke zaradile 165 miliona KM u prvih šest mjeseci

BANjALUKA - Banke u Republici Srpskoj ostvarile su u prvom polugodištu neto dobit od 165 miliona KM, što je za 16,2 odsto više u odnosu na kraj prošle godine, dok ekonomisti ocjenjuju da ovakvi rezultati otvaraju pitanje koliko građane i privredu koštaju bankarske usluge i zaduživanje.

Prema podacima Agencije za bankarstvo Republike Srpske, bankarski sektor nastavio je pozitivne trendove i u prvoj polovini ove godine, uz rast aktive, depozita, kredita i dobiti, ali i poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolija.

Bruto bilansna aktiva na dan 30. jun iznosila je 13,623 milijarde KM, što je za 9,6 odsto više u odnosu na kraj 2025. godine. Ukupni depoziti dostigli su 10,4 milijarde KM i porasli su za 11,3 odsto. Na stanovništvo se odnosi 59 odsto ukupnih depozita, a na pravna lica 41 odsto.

Ukupni bruto krediti dostigli su 7,8 milijardi KM, što je za 6,4 odsto više nego na kraju prošle godine. Fizičkim licima pripada 51 odsto kredita, a pravnim 49 odsto, dok krediti čine 57 odsto ukupne bruto aktive bankarskog sektora.

Istovremeno, učešće nekvalitetnih kredita smanjeno je sa tri na 2,7 odsto. Kod fizičkih lica njihov udio je 2,4 odsto, a kod pravnih 3,1 odsto.

Ekonomista Zoran Pavlović smatra da rast depozita treba posmatrati i kroz prizmu neizvjesnosti koja prati investicije.

- Problem koji imaju deponenti jeste nesigurnost bilo kakvog ulaganja u ova komplikovana vremena. Zato je sigurnije držati novac na računu nego kupiti nekretninu ili nešto drugo, odnosno investirati - rekao je Pavlović.

Govoreći o rastu profita banaka, on je ocijenio da taj pokazatelj otvara pitanje cijena bankarskih usluga i provizija koje plaćaju građani.

- Kada vidite da jedan sektor sa relativno malim brojem ljudi ostvaruje toliku dobit, očigledno je da se to naplaćuje od građana. Nešto bi bilo dobro vratiti građanima kroz porez na dobit - kazao je Pavlović.

On je istakao da su banke istovremeno postale opreznije prilikom odobravanja kredita, što se odražava i na privrednu aktivnost.

- Nekada je procedura za stambeni kredit trajala mjesec dana, a sada može trajati dva ili tri mjeseca, jer se provjere vrše na više nivoa. Stroži kriterijumi znače i manji broj klijenata koji mogu doći do kredita - naveo je Pavlović.

Posebno se osvrnuo na Euribor, koji, prema njegovoj ocjeni, dodatno opterećuje građane i privredu.

- Apsurd je što novac, ti evri zbog kojih je Euribor uveden, nikada nisu došli u BiH, već banke raspolažu depozitnim novcem građana. Zato ne vidim opravdanje da se na taj novac dodatno obračunava Euribor - rekao je Pavlović.

Prema njegovim riječima, poskupljenje Euribora direktno utiče na rast cijene kredita, što koči investicije i privrednu aktivnost.

- Euribor je, po mom mišljenju, nepotrebna kategorija. Poskupljenje kredita vodi smanjenju privredne aktivnosti, jer klijenti kojima je novac potreban za projekte ili investicije teže dolaze do sredstava - istakao je Pavlović.

 

DEMOGRAFSKA KRETANjA

Zoran Pavlović je ukazao i na širi problem demografskih kretanja, navodeći da je sve nepovoljniji odnos broja zaposlenih i penzionera. Prema njegovim riječima, nekada su tri radnika finansirala jednog penzionera, dok je sada taj odnos gotovo izjednačen.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.