Александар Саша Јовичић: Лијепо је бити Србин у Мајамију

Александар Саша Јовичић је српско-амерички предузетник, стручњак за дигитални маркетинг и истакнути политички активиста у српској дијаспори у САД. Његов животни пут представља класичну причу о упорности и непоколебљивој вјери у сопствене снове - од тешких почетака у имиграцији до позиције једног од најуспјешнијих Срба у Америци.

Рођен у Београду Јовичић је 1991. године, са само 12 година, заједно са породицом емигрирао у Америку, бјежећи од нестабилности и распада Југославије. Први кораци у новој земљи били су све само не лаки - никако мед и млијеко. 

Живот у скромним условима, адаптација на потпуно другачију културу и изазови одрастања у изолованом окружењу обиљежили су тај период. Ипак, ти тешки моменти обликовали су Сашу у успјешног бизнисмена, који је већ са 16 година одлучио да ће бити свој газда. Његова порука младима је једноставна - упорност и инат су кључеви који отварају врата, чак и када почнете од нуле.

Кроз године постао је пионир у дигиталном маркетингу, градећи успјешне компаније и радећи са великим корпорацијама. Данас води велику фирму са више повезаних компанија, специјализовану за онлајн маркетинг и важи за ветерана ове индустрије са више од двије деценије искуства. За Јовичића прави успјех није само у финансијама, већ у слободи да проводи вријеме са породицом и доприноси широј заједници.

Поред пословног успјеха Саша је дубоко посвећен и српској заједници. Као један од челних људи организације "Срби за Трампа" постао је гласан заговорник бољих односа између САД и Србије, мобилишући српску дијаспору и борећи се за праведнији третман српских интереса на америчкој политичкој сцени. 

Његов политички активизам произлази из личног искуства - од помоћи избјеглицама деведесетих година до данашњег залагања за стабилност Балкана. У овом интервјуу Јовичић открива и дијели своју животну причу - од првих тешких година у Аризони, касније у Мајамију, преко пословних тријумфа, до визије будућности српске дијаспоре и односа са матицом.

ГЛАС: Како је и због чега дошло до тога да Ваша породица крене пут Америке?

ЈОВИЧИЋ: Отац је годинама трпео разне врсте притисака од стране Комунистичке партије, пошто никада није био њен члан. У једном тренутку све му се то смучило и рекао је: "Доста, нећу више овакав живот".
Било је то 1991. године, када су ствари у Србији постале веома тешке и неизвесне. Осетио је да ће нестабилност постати велики проблем. И Богу хвала на његовој интуицији и видовитости.

ГЛАС: Како сте Ви, као дјечак од 12 година, тада то доживјели?

ЈОВИЧИЋ: Сами почеци живота у Америци нису били ни добри, ни лаки. Живели смо у изузетно тешким условима, готово као у гету. Нисмо се добро снашли, барем не родитељи. Шта сам ја могао са 12 година? Ништа. Адаптација није била избор, већ нужност. Тако је било негде првих пет година. 

Живот нас није нимало мазио, а додатни проблем био је то што родитељи у то време нису знали енглески језик. Када томе додате и чињеницу да смо живели у делу земље где температуре премашују 40, па и 50 степени Целзијуса, добијете заиста тешких, али занимљивих пет година, којих се нерадо сећам.

ГЛАС: Шта Вам је у том периоду било најтеже?

ЈОВИЧИЋ: Недостатак пријатеља и родбине, али и оног живота на који сам био навикао у Београду. То је била најтежа ствар. С друге стране одрастање у том кварту било је и веома фасцинантно. Адаптација није ишла лако.
На срећу, у близини места где смо живели постојале су две цркве. То нам је много помогло да пребродимо тај период, јер смо имали прилику да се сусрећемо са нашим људима.

ГЛАС: Како је ишао Ваш каснији животни, а потом и пословни пут?

ЈОВИЧИЋ: Са око 16 година одлучио сам да не желим да радим ни за кога, већ да будем свој газда. Имао сам доброг пријатеља с којим сам кренуо у једну пословну пустоловину. Иако смо били још деца, ушли смо у бизнис повезан са ауто-индустријом и интернетом.
Постали смо пионири у продаји нових ауто-делова преко интернета. Како то обично бива, једно је водило другом и врло брзо смо постали један од водећих брендова у тој области. Фирму смо продали 2003. године, али сам већ тада знао да је интернет будућност и тога сам се држао.

ГЛАС: Изградили сте веома успјешну компанију која се бави онлајн маркетингом.

ЈОВИЧИЋ: Да, имам велику фирму, а у оквиру ње послује и седам мањих компанија које се баве и другим делатностима. Ипак, дигитални маркетинг је основ мог бизниса и по томе сам најпознатији.

ГЛАС: Шта је за Вас успјех - да ли је посао једино мјерило?

ЈОВИЧИЋ: За неке људе успех је финансијски, за неке пословни. Међутим, ја га дефинишем и мерим количином слободног времена које могу да проведем са својом породицом. За мене је успех кад могу да се посветим жени и деци. Ту врсту слободе ми је омогућило предузетништво. Наравно, мој највећи успех су и троје прелепе деце које ми је подарила супруга.

ГЛАС: Да можете нешто да промијените у животу, шта би то било?

ЈОВИЧИЋ: Шта год да се десило, било је како је Бог наменио. Зато не бих ништа мењао.

ГЛАС: Да ли је Америка заиста обећана земља?

ЈОВИЧИЋ: Америка пружа шансу свакоме. Ко је спреман да засуче рукаве, може нешто да направи од свог живота, јер се могућности пружају на сваком кораку.

ГЛАС: Негдје сам прочитао Вашу једну изјаву да је упорност кључна.

ЈОВИЧИЋ: Упорност и инат - то су две српске супермоћи. Наравно, поред тога важно је добро се упознати и са свим неопходним америчким правним регулативама.

ГЛАС: Већина наших људи када оде у иностранство успије и да се снађе. Како то објашњавате?

ЈОВИЧИЋ: Наша сналажљивост је позната. Људи који су у САД емигрирали током осамдесетих и деведесетих година добро су се снашли у предузетништву, јер су имали јасно дефинисан пут, али и снажну жељу да створе нешто боље за себе.

ГЛАС: Која је највећа разлика између Америке и Србије када је у питању начин живота - предности и мане?

ЈОВИЧИЋ: Највећа мана у Америци је недостатак времена. Нема много социјалног живота, управо због тога. Предузетници имају нешто више слободе, али и даље морају много да раде.
На Балкану су људи навикли на више времена за пријатеље, породицу и себе. Овде је све у пуној брзини, време стално измиче и нема тог слободног хода који постоји код нас.

ГЛАС: Како нас Американци доживљавају, да ли уопште нешто знају о Србији, историји и култури?

ЈОВИЧИЋ: Од око 350 милиона људи у Америци можда десет одсто зна нешто о Србији. Углавном захваљујући спорту - Новаку Ђоковићу и Николи Јокићу, као и Николи Тесли. Старије генерације знају за Југославију, Тита и распад те државе, али и за мисију "Халијард" и спасавање америчких пилота. Све зависи с ким разговарате.

ГЛАС: Да ли сте их почастили ракијом или традиционалним српским јелима?

ЈОВИЧИЋ: Наравно, иако ја не пијем. Ко год је дошао у моју кућу имао је прилику да проба српску храну, а наравно и ракију.

ГЛАС: Шта им се највише свидјело - сарма?

ЈОВИЧИЋ: (Смијех) Сарма је увек хит. Ту је и домаћа супа. Моја супруга је прави експерт за традиционална јела, што посебно долази до изражаја када славимо крсну славу, 20. јануара.

ГЛАС: Поменули сте да имате троје дјеце. Колико она знају о Србији и обичајима?

ЈОВИЧИЋ: Знају српски језик и ћирилицу, на чему сам инсистирао. Треће дете је још мало. Ово двоје старијих недељом иду у црквену школу у Мајамију. Последњих година водим их и у Србију током лета. Покушавам да направим мост између та два далека света, да би избегли оно кроз шта сам ја са својим родитељима морао проћи.

ГЛАС: Како је организована српска заједница у Мајамију?

ЈОВИЧИЋ: Имамо ресторане, кафиће, клубове, али стуб окупљања је наша црква Светог Симеона. До 2018-2019. били смо мала заједница, а данас у јужној Флориди живи више од 14.000 Срба и заједно чувамо српски дух.

ГЛАС: Има ли носталгије?

ЈОВИЧИЋ: Недостају ми родбина и пријатељи који живе и раде у Србији, али често путујем, тако да ми ти одласци напуне батерије. Слушамо српску музику, држимо до традиције и славе. Живим живот на две стране океана, тако да нема превелике носталгије.

ГЛАС: Значи, нема ни планова за повратак?

ЈОВИЧИЋ: Размишљали смо о томе у породици у неком ранијем периоду, али где ћете лепши рај од Мајамија, поготово уз јаку српску заједницу. Тренутно немам план за повратак.

ГЛАС: Активни сте и политички. Један сте од челних људи организације "Срби за Трампа". Шта Вас је мотивисало?

ЈОВИЧИЋ: Током деведесетих, када су Срби долазили у Аризону помагао сам као преводилац и сведочио многим трагичним судбинама. То ме је подстакло да се политички ангажујем и да српски глас буде чујан у Америци.

ГЛАС: Колико је тај глас данас јачи?

ЈОВИЧИЋ: У САД сам већ 35 година и могу слободно рећи да се српски глас данас чује најјаче до сада - од локалног нивоа до Беле куће. Томе је допринела и организација "Срби за Трампа", коју је иницирала и покренула Олга Раваси још 2015. године. Ако се не организујете и не говорите јасно и гласно, у Америци не постојите. Овде вас неће нико тражити - морате сами да се изборите за своје место. Мислим да смо ми то успели у последњих неколико година. 

Добре и лоше ствари

ГЛАС: Како се данас живи у САД, у вријеме Трампове администрације?

ЈОВИЧИЋ: Ствари се мењају набоље. Мање је бирократије, нарочито на локалном нивоу. Много добрих ствари је урађено и људи то осећају, поготово у слободнијим државама. Демократске државе данас имају велики проблем због односа према централним властима, што је довело до дубоке и никада израженије поделе међу бирачима, обичним људима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.