Aleksandar Saša Jovičić: Lijepo je biti Srbin u Majamiju

Aleksandar Saša Jovičić je srpsko-američki preduzetnik, stručnjak za digitalni marketing i istaknuti politički aktivista u srpskoj dijaspori u SAD. Njegov životni put predstavlja klasičnu priču o upornosti i nepokolebljivoj vjeri u sopstvene snove - od teških početaka u imigraciji do pozicije jednog od najuspješnijih Srba u Americi.

Rođen u Beogradu Jovičić je 1991. godine, sa samo 12 godina, zajedno sa porodicom emigrirao u Ameriku, bježeći od nestabilnosti i raspada Jugoslavije. Prvi koraci u novoj zemlji bili su sve samo ne laki - nikako med i mlijeko. 

Život u skromnim uslovima, adaptacija na potpuno drugačiju kulturu i izazovi odrastanja u izolovanom okruženju obilježili su taj period. Ipak, ti teški momenti oblikovali su Sašu u uspješnog biznismena, koji je već sa 16 godina odlučio da će biti svoj gazda. Njegova poruka mladima je jednostavna - upornost i inat su ključevi koji otvaraju vrata, čak i kada počnete od nule.

Kroz godine postao je pionir u digitalnom marketingu, gradeći uspješne kompanije i radeći sa velikim korporacijama. Danas vodi veliku firmu sa više povezanih kompanija, specijalizovanu za onlajn marketing i važi za veterana ove industrije sa više od dvije decenije iskustva. Za Jovičića pravi uspjeh nije samo u finansijama, već u slobodi da provodi vrijeme sa porodicom i doprinosi široj zajednici.

Pored poslovnog uspjeha Saša je duboko posvećen i srpskoj zajednici. Kao jedan od čelnih ljudi organizacije "Srbi za Trampa" postao je glasan zagovornik boljih odnosa između SAD i Srbije, mobilišući srpsku dijasporu i boreći se za pravedniji tretman srpskih interesa na američkoj političkoj sceni. 

Njegov politički aktivizam proizlazi iz ličnog iskustva - od pomoći izbjeglicama devedesetih godina do današnjeg zalaganja za stabilnost Balkana. U ovom intervjuu Jovičić otkriva i dijeli svoju životnu priču - od prvih teških godina u Arizoni, kasnije u Majamiju, preko poslovnih trijumfa, do vizije budućnosti srpske dijaspore i odnosa sa maticom.

GLAS: Kako je i zbog čega došlo do toga da Vaša porodica krene put Amerike?

JOVIČIĆ: Otac je godinama trpeo razne vrste pritisaka od strane Komunističke partije, pošto nikada nije bio njen član. U jednom trenutku sve mu se to smučilo i rekao je: "Dosta, neću više ovakav život".
Bilo je to 1991. godine, kada su stvari u Srbiji postale veoma teške i neizvesne. Osetio je da će nestabilnost postati veliki problem. I Bogu hvala na njegovoj intuiciji i vidovitosti.

GLAS: Kako ste Vi, kao dječak od 12 godina, tada to doživjeli?

JOVIČIĆ: Sami počeci života u Americi nisu bili ni dobri, ni laki. Živeli smo u izuzetno teškim uslovima, gotovo kao u getu. Nismo se dobro snašli, barem ne roditelji. Šta sam ja mogao sa 12 godina? Ništa. Adaptacija nije bila izbor, već nužnost. Tako je bilo negde prvih pet godina. 

Život nas nije nimalo mazio, a dodatni problem bio je to što roditelji u to vreme nisu znali engleski jezik. Kada tome dodate i činjenicu da smo živeli u delu zemlje gde temperature premašuju 40, pa i 50 stepeni Celzijusa, dobijete zaista teških, ali zanimljivih pet godina, kojih se nerado sećam.

GLAS: Šta Vam je u tom periodu bilo najteže?

JOVIČIĆ: Nedostatak prijatelja i rodbine, ali i onog života na koji sam bio navikao u Beogradu. To je bila najteža stvar. S druge strane odrastanje u tom kvartu bilo je i veoma fascinantno. Adaptacija nije išla lako.
Na sreću, u blizini mesta gde smo živeli postojale su dve crkve. To nam je mnogo pomoglo da prebrodimo taj period, jer smo imali priliku da se susrećemo sa našim ljudima.

GLAS: Kako je išao Vaš kasniji životni, a potom i poslovni put?

JOVIČIĆ: Sa oko 16 godina odlučio sam da ne želim da radim ni za koga, već da budem svoj gazda. Imao sam dobrog prijatelja s kojim sam krenuo u jednu poslovnu pustolovinu. Iako smo bili još deca, ušli smo u biznis povezan sa auto-industrijom i internetom.
Postali smo pioniri u prodaji novih auto-delova preko interneta. Kako to obično biva, jedno je vodilo drugom i vrlo brzo smo postali jedan od vodećih brendova u toj oblasti. Firmu smo prodali 2003. godine, ali sam već tada znao da je internet budućnost i toga sam se držao.

GLAS: Izgradili ste veoma uspješnu kompaniju koja se bavi onlajn marketingom.

JOVIČIĆ: Da, imam veliku firmu, a u okviru nje posluje i sedam manjih kompanija koje se bave i drugim delatnostima. Ipak, digitalni marketing je osnov mog biznisa i po tome sam najpoznatiji.

GLAS: Šta je za Vas uspjeh - da li je posao jedino mjerilo?

JOVIČIĆ: Za neke ljude uspeh je finansijski, za neke poslovni. Međutim, ja ga definišem i merim količinom slobodnog vremena koje mogu da provedem sa svojom porodicom. Za mene je uspeh kad mogu da se posvetim ženi i deci. Tu vrstu slobode mi je omogućilo preduzetništvo. Naravno, moj najveći uspeh su i troje prelepe dece koje mi je podarila supruga.

GLAS: Da možete nešto da promijenite u životu, šta bi to bilo?

JOVIČIĆ: Šta god da se desilo, bilo je kako je Bog namenio. Zato ne bih ništa menjao.

GLAS: Da li je Amerika zaista obećana zemlja?

JOVIČIĆ: Amerika pruža šansu svakome. Ko je spreman da zasuče rukave, može nešto da napravi od svog života, jer se mogućnosti pružaju na svakom koraku.

GLAS: Negdje sam pročitao Vašu jednu izjavu da je upornost ključna.

JOVIČIĆ: Upornost i inat - to su dve srpske supermoći. Naravno, pored toga važno je dobro se upoznati i sa svim neophodnim američkim pravnim regulativama.

GLAS: Većina naših ljudi kada ode u inostranstvo uspije i da se snađe. Kako to objašnjavate?

JOVIČIĆ: Naša snalažljivost je poznata. Ljudi koji su u SAD emigrirali tokom osamdesetih i devedesetih godina dobro su se snašli u preduzetništvu, jer su imali jasno definisan put, ali i snažnu želju da stvore nešto bolje za sebe.

GLAS: Koja je najveća razlika između Amerike i Srbije kada je u pitanju način života - prednosti i mane?

JOVIČIĆ: Najveća mana u Americi je nedostatak vremena. Nema mnogo socijalnog života, upravo zbog toga. Preduzetnici imaju nešto više slobode, ali i dalje moraju mnogo da rade.
Na Balkanu su ljudi navikli na više vremena za prijatelje, porodicu i sebe. Ovde je sve u punoj brzini, vreme stalno izmiče i nema tog slobodnog hoda koji postoji kod nas.

GLAS: Kako nas Amerikanci doživljavaju, da li uopšte nešto znaju o Srbiji, istoriji i kulturi?

JOVIČIĆ: Od oko 350 miliona ljudi u Americi možda deset odsto zna nešto o Srbiji. Uglavnom zahvaljujući sportu - Novaku Đokoviću i Nikoli Jokiću, kao i Nikoli Tesli. Starije generacije znaju za Jugoslaviju, Tita i raspad te države, ali i za misiju "Halijard" i spasavanje američkih pilota. Sve zavisi s kim razgovarate.

GLAS: Da li ste ih počastili rakijom ili tradicionalnim srpskim jelima?

JOVIČIĆ: Naravno, iako ja ne pijem. Ko god je došao u moju kuću imao je priliku da proba srpsku hranu, a naravno i rakiju.

GLAS: Šta im se najviše svidjelo - sarma?

JOVIČIĆ: (Smijeh) Sarma je uvek hit. Tu je i domaća supa. Moja supruga je pravi ekspert za tradicionalna jela, što posebno dolazi do izražaja kada slavimo krsnu slavu, 20. januara.

GLAS: Pomenuli ste da imate troje djece. Koliko ona znaju o Srbiji i običajima?

JOVIČIĆ: Znaju srpski jezik i ćirilicu, na čemu sam insistirao. Treće dete je još malo. Ovo dvoje starijih nedeljom idu u crkvenu školu u Majamiju. Poslednjih godina vodim ih i u Srbiju tokom leta. Pokušavam da napravim most između ta dva daleka sveta, da bi izbegli ono kroz šta sam ja sa svojim roditeljima morao proći.

GLAS: Kako je organizovana srpska zajednica u Majamiju?

JOVIČIĆ: Imamo restorane, kafiće, klubove, ali stub okupljanja je naša crkva Svetog Simeona. Do 2018-2019. bili smo mala zajednica, a danas u južnoj Floridi živi više od 14.000 Srba i zajedno čuvamo srpski duh.

GLAS: Ima li nostalgije?

JOVIČIĆ: Nedostaju mi rodbina i prijatelji koji žive i rade u Srbiji, ali često putujem, tako da mi ti odlasci napune baterije. Slušamo srpsku muziku, držimo do tradicije i slave. Živim život na dve strane okeana, tako da nema prevelike nostalgije.

GLAS: Znači, nema ni planova za povratak?

JOVIČIĆ: Razmišljali smo o tome u porodici u nekom ranijem periodu, ali gde ćete lepši raj od Majamija, pogotovo uz jaku srpsku zajednicu. Trenutno nemam plan za povratak.

GLAS: Aktivni ste i politički. Jedan ste od čelnih ljudi organizacije "Srbi za Trampa". Šta Vas je motivisalo?

JOVIČIĆ: Tokom devedesetih, kada su Srbi dolazili u Arizonu pomagao sam kao prevodilac i svedočio mnogim tragičnim sudbinama. To me je podstaklo da se politički angažujem i da srpski glas bude čujan u Americi.

GLAS: Koliko je taj glas danas jači?

JOVIČIĆ: U SAD sam već 35 godina i mogu slobodno reći da se srpski glas danas čuje najjače do sada - od lokalnog nivoa do Bele kuće. Tome je doprinela i organizacija "Srbi za Trampa", koju je inicirala i pokrenula Olga Ravasi još 2015. godine. Ako se ne organizujete i ne govorite jasno i glasno, u Americi ne postojite. Ovde vas neće niko tražiti - morate sami da se izborite za svoje mesto. Mislim da smo mi to uspeli u poslednjih nekoliko godina. 

Dobre i loše stvari

GLAS: Kako se danas živi u SAD, u vrijeme Trampove administracije?

JOVIČIĆ: Stvari se menjaju nabolje. Manje je birokratije, naročito na lokalnom nivou. Mnogo dobrih stvari je urađeno i ljudi to osećaju, pogotovo u slobodnijim državama. Demokratske države danas imaju veliki problem zbog odnosa prema centralnim vlastima, što je dovelo do duboke i nikada izraženije podele među biračima, običnim ljudima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.