Рампа спуштана за мандарине, грејпфрут, краставце и грожђе

Највише воћа лани је враћено у Турску и то 42,3 тоне мандарина, 4,1 тона грејпфрута и 17,7 тона брескве. Међу враћеним пошиљкама прошле године било је и 12,4 тоне грожђа поријеклом из Албаније, као и 5,2 тоне свјежих краставаца који су стигли, између осталог, из Сјеверне Македоније.

У Инспекторату РС истичу да се контрола воћа и поврћа у Српској обавља у два сегмента, приликом увоза у спољнотрговинском промету и у унутрашњем промету у малопродаји.

- Републичка фитосанитарна инспекција у спољнотрговинском промету, приликом увоза воћа и поврћа, провјерава да ли пошиљку прати увјерење о здравственој исправности и сертификат који издаје надлежни орган земље извознице, а којим се потврђује да је пошиљка исправна, те врши органолептички преглед пошиљке и узорковање производа за лабораторијске анализе - казали су у Инспекторату.

Додали су да се узорковање воћа и поврћа приликом увоза у РС обавља како би се утврдило да ли је здравствено исправно и безбједно за употребу.

- Највећи ризик код ових производа представља недозвољена количина пестицида, микотоксина и тешких метала и управо су то параметри на које се врше анализе - објаснили су Инспекторату, према чијим подацима је прошле године узето 1.685 узорака воћа, поврћа и житарица за исхрану људи за лабораторијске анализе.

Надлежни инспектори посебну пажњу посвећују, како кажу, сезонским производима, који се интензивније увозе у одређеном краћем периоду.

- Рад инспектора на граници, стручна процјена ризика и правовремено идентификовање потенцијалних неправилности најважнији су фактори који за крајњи циљ имају заштиту здравља потрошача - казали су у Инспекторату.

Према ријечима директорице Удружења за заштиту потрошача “ДОН” у Приједору Мурисе Марић, БиХ и даље спада у земље трећег свијета на чија тржишта стижу производи сумњивог квалитета. Она каже да спорних пошиљки има свуда, те да је враћено воће и поврће знак да је храна која стиже из иностранства под лупом инспекције.  

- Врло мало потрошача обраћа пажњу на квалитет хране коју купују. Мало њих гледа и декларацију робе, углавном то сви узимају здраво за готово,  воће и поврће мало оперу водом и заврше сву причу - истакла је Марићева.

Професор на Пољопривредном факултету у Бањалуци Синиша Митрић каже да максимално дозвољена концентрација пестицида у храни не представља ризик за здравље људи. 

- Сви производи који су изазивали било какву сумњу по здравље људи су забрањени. Пољопривредници готово да остају без “алата” за рад, јер Европа забрањује употребу појединих хемијских производа за заштиту биља - казао је Митрић и додао да то није случају у САД, Бразилу, Аргентини, као ни у афричким и азијским земљама.

Промет и прерада

У Инспекторату су истакли да се за пошиљке од којих су узети узорци за анализу забрањује стављање у промет, дистрибуција или прерада све до доношења рјешења инспектора у складу са резултатима лабораторијског испитивања узорака.

- С обзиром на ову процедуру, у случајевима када се анализама утврди нека неправилност, не постоји ризик да је храна конзумирана, јер није ни била доступна потрошачима - нагласили су у Инспекторату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.