Одрицањем у новинама и данас кажњавају најближе
БАЊАЛУКА – Одрећи ћу те се преко новина, реченица је коју су многи у налету бијеса изговорили гласно пријетећи дјеци, супружнику или неком блиским рођаку, али само ријетки то су спровели у дјело, попут једне Бањалучанке која је управо на тај начин изабрала да казни и јавно отпише кћерку и зета.
У давним временима, када су част и углед имали велики значај, одрицање ближњих преко новина била је учестала појава, али у 21. вијеку такви радикални потези ипак су ријеткост.
Међутим, на страницама “Гласа Српске” јуче је освануо оглас у којем се једна Бањалучанка одрекла кћерке и зета не наводећи разлоге тог чина.
Социолог Иван Шијаковић каже за “Глас” да гестови попут тог имају дугу традицију те да произлазе из високог степена незадовољства, срџбе, љутње и озлојађености.
- Ријеч о симболичном гесту, пријетњи родитеља према непослушној дјеци и то са нагласком на одрицање у новинама која је у ранијем периоду била начин да се допре до широких народних маса. Преноси се усмено са генерације на генерацију и више је фиктивна него стварна - прича он. Шијаковић додаје да се прије пола вијека овом чину прибјегавало ради заштите части, јавног морала и угледа, док је то сада најчешће посљедица нарушених међуљудских односа.
- То је најтежа одлука коју један родитеља може донијети и велики ударац за дијете, јер свако у окружењу може упирати прстом у њега и рећи ово је онај ког се мајка одрекла - говори Шијаковић.
Да је одбаченост од родитеља за дијете, без обзира на узраст, велики ударац тврди и психолог Александар Милић.
- Чин одрицања за дјецу може бити највиши степен трауматизације, односно нарушене емоционалне повезаности и висок ниво душевне патње. Пракса је показала да су дјеца које се одрекну родитељи више трауматизована од оних којима отац и мајка умру. Уколико су дјеца мала одбаченост ће унијети сметње у здравом одрастању, а када су у питању одрасле особе, траума може чак бити и израженија, јер су одрасли свјеснији тог чина - објашњава Милић за “Глас”.
Он истиче да се у пракси на сличне потезе родитељи одлучују када је дијете наркоман, коцкар, нерадник или када отац или мајка болују од поремећаја личности.
- То раде родитељи вођени флоскулом: “Дајте ми добро дијете па ћу бити добар родитељ”, али отац и мајка морају схватити да је понашање дјетета посљедица њиховог дјеловања, јер родитељи су ти који васпитавају и подижу своју дјецу и дужни су да им помогну, без обзира на проблеме и тешкоће које изазову - наводи Милић.
Сличан случај десио се и прије пет година када се један Лакташанин путем огласа у “Гласу Српске” одрекао братанице наводећи да је не признаје за родбину, али о детаљима о свог чина није желио јавно говорити.
Без правне тежине
Адвокат из Бањалуке Миљкан Пуцар објашњава да јавно одрицање нема правну тежину, већ искључиво моралну.
- Да би тај чин произвео неке правне посљедице потребно је сачинити правни акт, тестамент о преносу имовине или неки други уговор којим би било наведено из којих разлога се странка одриче дјетета и оспорава му насљедство. У другим ситуацијама, изузев насљеђивања, одрицање ништа не значи - појашњава Пуцар и додаје да се искључиво на основу огласа у новинама не може оспоравати насљедство особи које се сродник одрекао.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
