Инвестиција више од 400.000 евра за понтонски цјевовод

Срна
Инвестиција више од 400.000 евра за понтонски цјевовод

ЗВОРНИК - Компанија “Алумина” из Зворника је у току прошле и ове године у реализацију пројекта постављања 1.050 метара пластичних понтонских цјевовода на брани црвеног муља инвестирала више од 400.000 евра.

Из “Алумине” наводе да су недавно завршили радове на продужењу постојећег пластичног понтонског цјевовода на овој брани за додатних 300 метара, што је веома значајан посао за рад фабрике у погледу функционисања процеса производње, јер омогућава контролисано одлагање и дистрибуцију муља, те правилно пуњење депоније.

“Продужењем овог цјевовода створени су услови за експлоатацију бране црвеним муљем на више од двије трећине језера, с обзиром да је прошле године урађено 750 метара цјевовода за транспорт црвеног муља у друге дијелове акумулације у односу на круну бране”, саопштено је данас из Службе за односе с јавношћу ове компаније.

Директор Сектора производње глинице Рајко Алексић рекао је да је ово веома значајан посао за рад фабрике, прије свега, у функционисању процеса производње, јер омогућава контролисано одлагање и дистрибуцију муља, те правилно пуњење депоније.

“На овај начин створили смо услове у погледу сигурности рада фабрике за одређени наредни период кад је у питању депоновање чврсте фазе”, рекао је Алексић и подсјетио да је раније, приликом таложења муља у простор језера, вода неповољно заузимала радни простор акумулације.

Трагајући за рјешењем равномјерног транспорта црвеног муља у депонију бране, стручни људи Сектора производње глинице – Рајко Алексић, Миле Томић и Војин Мирић, те погона Припрема раствора Игор Пејић и Слободан Лазаревић, раније су ријешили проблем течне фазе, процесом неутрализације и пречишћавањем воде, чиме се, како кажу, створио слободан простор за чврсту фазу, а да се није мијењао ниво на самој брани.

Због тога је покренута идеја да се крене у пројекат постављања пластичних понтонских цјевовода на брани, чиме би се отпадни муљ транспортовао и одлагао у дијелове бране које није попуњавала чврста фаза.

Овај пројекат је подржао менаџмент компаније, који је уговорио радове са извођачем, фирмом “Градитељ” из Новог Сада и главним пројектантом Максимом Јовановићем, грађевинским инжењером, који је на брани црвеног муља ове фабрике присутан од 1972. године.

“Сада смо у ситуацији да имамо 1.050 метара пластичног понтонског цвјевода, што ствара услове за експлоатацију језера на више од двије трећине његовог простора”, каже Алексић, додајући да овакво рјешење омогућава пуњење бране у свакој тачки језера до које досежу понтонски цјевоводи.

Наводећи да количине отпадног муља зависе од капацитета производње, у Сектору производња глинице појашњавају да, у просјеку, има 1,2 тоне црвеног муља по тони произведеног технолошког резултата.

“Да се наставило пуњење акумулације бране на начин како је то раније рађено, прије пуштања у експлоатацију понтонског цјевовода, врло брзо би се дошло у проблем у процесу рада фабрике”, додају из “Алумине”.

У Сектору производња глинице кажу да је ова етапа радова на продужењу понтонског цјевовода урађена у рекордном времену, за непуних седам дана, наводећи искуства стечена прошле године када се кренуло са овим пројектом.

Замјеник директора Сектора производња глинице Миле Томић каже да је заједничком идејом и дјеловањем техничких лица фабрике и фирме “Градитељ”, дошло до одређених предности код реализације ове фазе пројекта у односу на прошлогодишњи дио радова, прије свега у погледу оперативности и боље манипулације понтонског цјевовода, односно искоришћености укупне површине депоније црвеног муља.

Формиран је и посебан тим од 10 техничких лица који ће се бавити пословима опслуживања и одржавања понтонског цјевовода и пловила-чамаца на одлагалишту црвеног муља. У наредном периоду постоји могућност продужења цјевовода за још око 250 метара, наводе у Сектору производња глинице.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана