Гарсоњера у граду кошта као три куће на селу

Илустрације ради, куће у околини Бановића, Горњег Вакуфа и Маглаја могуће је пазарити и за 20.000 КМ, или коју хиљаду више, док је за гарсоњеру у језгру Бањалуке, Сарајева или Тузле неопходно избројати минимално 60.000 КМ, пишу Независне новине.

Стручњаци кажу да је на овакве драстичне разлике у цијенама стамбених објеката у урбаним и руралним срединама утицао низ фактора, укључујући и тешке услове за живот у сеоским, и знатно лагодније у градским насељима.

Примјера ради, живот на селу неријетко подразумијева и лоше водоснабдијевање, вожњу по макадамским путевима, али и даљину од продавница, здравствених установа, средњих школа и слично, што је многе нагнало да напусте своја огњишта и оду на градски асфалт.

Такође, шансе за запослење у сеоским срединама често су јако мале, па су се бројни житељи "трбухом за крухом" преселили у веће центре.

Демограф Стево Пашалић подсјећа да је процес урбанизације незаустављив, те да некада типично руралне државе сада имају доминантно урбану популацију, а што се полако види и на нашим просторима.

"Ми смо прије неколико деценија имали тек око 27 одсто урбане популације, а сада је у градовима насељено око 45 одсто становништва. Цијене се крећу на основу тога у којем смјеру иде миграција. Логично је да тржишна цијена некретнина у градовима расте јер расте и потражња", појашњава Пашалић.

Вујо Вукмирица, професор Економског факултета у Бањалуци, подсјећа да су сеоске средине више-мање, како он каже, напуштене и запуштене.

"С друге стране, привлачност већих центара присутна је из вишеструких разлога, пре свега јер је реч о местима где су институције за образовање, здравство, а ту су и трговачки центри и слично. Кретање ка центрима је перманентна појава", наводи Вукмирица те додаје да то утиче и на цијену стамбених објеката.

Цијене се крећу на основу тога у којем смјеру иде миграција

Како наглашава, с обзиром на кретање становништва према градовима, може се очекивати да ће цијене кућа у селима додатно падати и у периоду испред нас.

"Имате домаћина који су нудили џабе сеоско домаћинство за оне који хоће ту да раде. Ја очекујем да ће и даље падати вредности некретнина у селима", подвлачи Вукмирица.

С друге стране, у агенцијама за продају некретнина свједоче да је куће на селима могуће купити по прихватљивим цијенама, али да их је, упркос томе, тешко продати.

"Цијена кућа у БиХ варира. У селима имате куће од 10.000 па до 50.000 КМ, а у већим градовима за тај износ не можете да нађете парцелу земље", истиче Саша Питнер, власник Агенције за некретнине "Артис" Сарајево.

Према његовим ријечима, кућу је одувијек било јако тешко продати, а таква је ситуација и данас.

"У граду се брже прода кућа, али је кућа сличних карактеристика на селу јефтинија. Неко ће је купити за мале новце у сеоској средини, те ће за оно новца што остане купити себи ауто којим ће ићи до града", наглашава Питнер.

Иначе, према подацима упућених, и даље је присутан пад цијена станова у БиХ, а како они процјењују, такав тренд биће настављен и у наредном периоду.

"Тај пад присутан је не само код нас, већ и у окружењу. Занимљиво је да је, напокон, дошло и до повећања продаје станова јер чим су цијене кренуле према доље, и продаја је отишла према горе", наглашавају у агенцијама за некретнине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.