Финансијска инјекција за спас домаће производње
БАЊАЛУКА - Вијест да би аграрни буџет идуће године могао бити дупло већи бацила је у размишљање пољопривреднике у Српској како да најбоље скроје планове и инвестирају додатни новац, а има и оних који сматрају да је све узалуд док се не заштити домаћа производња, јер због огромног увоза не могу продати своје производе.
Након што је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик најавио раст буџета за пољопривреду у идућој години, са овогодишњих 75 на 150 милиона КМ, повртари, воћари, узгајивачи стоке и пчелари ту вијест дочекују у тешкој ситуацији јер због поскупљења ђубрива, нафте и сјемена ове сезоне једва да ће пословати на позитивној нули. Због такве ситуације, кажу, не смију се много ни радовати најавама о повећању буџета.
Предсједник Удружења повртара РС Бране Мастало каже да га је ова најава обрадовала, наглашавајући да ће због додатних 75 милиона на трпезама идуће године засигурно бити више домаћег поврћа.
- Апелујем на оне који буду распоређивали новац да највећи дио средстава одвоје за текућу производњу. Ова година је тешка, улагања су велика, а цијене наших производа мале због чега би било најбоље да у прољеће усмјеримо што више новца у производњу. Биће времена за капиталне инвестиције, кризна су времена, треба их пребродити - сматра Мастало.
Најављено повећање буџета је, према ријечима предсједника Удружења узгајивача товне јунади у Српској Горана Митровића, кашика у мед.
- С обзиром да у БиХ немамо мјере заштите домаће производње у смислу смањења увоза, да би опстали, али и развијали се неминовно је повећање аграрног буџета. Раст подстицаја јесте најбоља опција за ову ситуацију у којој је запела пољопривреда. Дупло више новца гарантује нам да нећемо стагнирати, него расти - прича Митровић.
Први воћар Српске каже да су због недовољно новца у буџету произвођачи јабука, крушака, шљива и другог воћа до сада добијали најмање средстава, те се нада да би се то могло ускоро промијенити.
- Ако се најаве обистине с тим повећањем могли бисмо поправити воћарски просјек у производњи. Многи су одустали од производње воћа, а већи подстицаји овима који су остали дали би снажан мотив да раде - рекао је предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић.
Могућност повећања буџета за пољопривреду обрадовала је и пчеларе.
- Актуелна поскупљења негативно се одражавају и на овај вид производње, прије свега због поскупљења шећера који нам је неопходан за зимску прихрану пчела. Велики смо и потрошачи горива тако да су нас овогодишње цијене десетковале - рекао је предсједник Савеза удружења пчелара РС Дамир Барашин и додао да се издвајања за пчеларство повећавају из године у годину, а чињеница да би тако могло бити и идуће године гарантује колики-толики напредак.
С друге стране, предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара Владимир Усорац незадовољан је најавама о повећању буџета јер је, како тврди, касно за то пошто у пољопривреди нема ко да ради.
- Села су нам празна, газдинства угашена и нема коме тај новац припасти. Идућа година је далеко, треба ову преживјети - рекао је кратко Усорац.
Да је тешко очекивати раст производње сматра и предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић.
- Морају се створити услови који би били бар минимална гаранција да већа производња оправдава улагања. На терену имамо драстичан пад узгоја крмача јер смо суочени са великим увозом прасади. До сад је то било месо, па товљеници, а сад и прасад. Због свега тога тешко је знати гдје инвестирати сав тај новац. Без заштите домаће производње све је џаба - категоричан је Маљчић.
Пшеница
Иако су подстицаји за производњу пшенице у Српској и сада међу највећим у региону, Милорад Додик је и ту најавио повећање већ у наредној сјетви. Произвођачи пшенице ове године добили су 400 КМ по хектару обрадиве површине, док већ на јесен, бар по најавама, тај износ требао бити 500 марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
