Падобранство Викторова љубав за сва времена

Снежана Тасић
Падобранство Викторова љубав за сва времена

Приједор - Ваздухопловство волим од малих ногу и имао сам срећу да се њиме почнем бавити са 19 година и то на аеродрому Залужани, а док сам жив ту љубав нећу престати да гајим.

Овако почиње своју причу Виктор Купљеник, падобранац, пилот, наставник падобранства, а сада пензионер. Рођен је у Љубљани, а у Бањалуку је дошао у прекоманду, након што је завршио Војну школу у родном граду.

- Формиран је Ваздухопловни завод “Космос”, гдје сам радио и искористио сам прилику да код наставника Младена Биберчића направим први скок. Тако је почела моја ваздухопловна каријера - прича Виктор и додаје да је већ 1966. стигао до првака БиХ, што је било неуобичајено за то вријеме.

У току падобранске каријере направио је 6.134 скока, био професионални пилот са 1.300 сати налета, а од спортских достигнућа највећи резултат му је сребрна медаља за репрезентацију Југославије на Свјетском првенству 1970. на Бледу. Три пута је био државни првак Југославије у фигурама на циљу и у генералном пласману, што је у оно вријеме било изузетно тешко, јер је конкуренција била велика, од Словеније до Македоније.

Живот падобранца је стално у опасности, прича Купљеник и ко одлучи да се тиме бави мора да предузме заштитне мјере.

- Увијек сам инсистирао на безбједности такмичења, био сам бескомпромисан. Правила су строга и морају се поштовати. Ко није за то нека иде да игра тенис, фудбал, можда ће се тамо исказати - каже Виктор.

Дио својих пензионерских дана проводи у Љубљани, а много више у Приједору, гдје је са супругом Фатимом смјештен у Дом пензионера.

- Боравио сам овдје много пута и дошао сам на идеју да се ту смјестимо - прича Виктор. Да ли због близине аеродрома “Урије”, гдје је више пута био главни судија овдашњег падобранског купа или не, ова опција му се учинила најбољом.

- Одемо на аеродром, будемо сами и шетамо около, вратимо се и осјећам се да сам био свој на своме - каже Виктор. Са Фатимом је у браку 54 године, а каже да није ње било не би било ни његове падобранске каријере.

- Она је била медицинска сестра, изузетно вриједна жена и научили смо да се поштујемо и волимо. Човјек који се бави ваздухопловством, а има уређену ситуацију у породици, далеко му је лакше, не брине се, а ја сам све то имао - са сјетом прича Виктор. Ближи се петровдански падобрански куп, који жељно ишчекује, јер му враћа лијепе успомене на времена када је на њему учествовао чак 16 пута, као главни судија.

- Волим да видим своје пријатеље, да упознам нове и желим да помогнем колико могу - рекао је Купљеник.

Породица

Викторова кћерка Дијана је падобранац са 1.600 скокова, а зет Јосип са 3.000 скокова. Једини који у породици није скакао је син Игор, али је и он почео прије три године.

- Скаче у Ријеци и већ има око 120 скокова, а ја му кажем: “Мали мој, нећеш ме тако лако стићи” - шаљиво каже Купљеник.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана