Магарећи часовник звао ђаке у школу у вишеградском село Велетово
Вишеград - Село Велетово надомак Вишеграда средином прошлог вијека било је препознатљиво по магарцима, који су, осим што су обављали тежачке послове, често замјењивали и часовнике.
Тачно у подне, када се из школе враћала прва смјена ученика из Велетова, испред готово сваке куће јављали су се магарци. Прво би зањакао отегнуто магарац на Превији, па су га онда слиједили они испод Ћоровине, са Дуба, Прљуше и Забрана.
За ученике је то у почетку био прави доживљај када истовремено њаче десетак магараца. Они би се копитама укопали у земљу, мало искривили главу на страну, истурили њушку и скоро занесено, као у трансу, њакали испрекидано и веома дуго.
На "нуларицу" ошишане првачиће мајке су први дан доводиле у школу, велику камену грађевину са двије учионице, кухињом, библиотеком и станом за учитеља.
Радознале дјечаке, жељне знања, занимао је изглед извора Пљевуна, бунара на Дубу, старе велетовске куле, до сада невиђене крушке зимњаче и јабуке бедрике, али највеће изненађење приређивали су им - магарци. У осталим селима око Добруна нико није имао ову теглећу животињу, па је Велетово по њима било препознатљиво.
Старина Видоје Станојчић објашњава да је неко на Превији послије Другог свјетског рата набавио магарицу, која је била "исплатива", па су и остале комшије купиле себи животиње које су се касније ждријебиле.
- Магарац је тврдоглава животиња, али када хоће може да понесе по товар терета. Није му требало пуно сијена за исхрану, а није заузимао ни велики простор у тада малим шталама - прича Станојчић.
Њакање магараца у селима у којима је тада ријетко које домаћинство имало сат векер означавало је подне, а баке су ђаке друге смјене у школи пожуривале ријечима: "Потеци у школу - њаче магарад у Велетову".
Станојчић је на магаренцету доносио "намиру" из дућана, дрва за огрев са падина Стоца, сијено са Бигањине баре. Кад је затребало - на магарцу би се болесник "превезао" до воза да би стигао у Вишеград љекару.
Почетком осамдесетих година прошлог вијека нестало је магараца у Велетову. У село је стигао макадамски пут, "фиће" су довозиле "намиру", одвозиле раднике на посао у Вишеград и болеснике до љекара. Пред почетак посљедњег рата замандаљена су врата сеоске школе, јер није више било ученика.
Мокра Гора
Занимљиво је да су магарци узгајани и на Мокрој Гори, сада познатој по возу "ћири", Шарганској осмици и Дрвенграду режисера Емира Кустурице. У народу је остала пјесма: "Мокра Гора - мајка магаради, а Вардиште - коза и јаради".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
