Двор на Уни: Током и након Олује увијено више од 1.200 српских цивила, а до сад одсуђен само један човјек

Предсједник СНВ-а Милорад Пуповац сматра да се "Олуја" не може истински славити, јер су почињени злочини за које нико није одговарао. А свијести о томе да би неко требао одговарати нема довољно ни код опште јавности, ни код оних који читају и служе по законима, устврдио је.

Уз гробове жртава, Пуповац је рекао да су они неријетко убијени у објести, али готово увијек у мржњи, те да ће се оваква комеморација одржавати и идућих година, све док у друштву не будемо имали према свим жртвама праведан однос пијетета.

"Нема идеје и нема државе која може бити виша од тога, јер ће се увијек вратити и увијек доћи они које смо заборавили и којих се нисмо сјећали, као што се догађало кроз двадесети вијек", поручио је Пуповац.

"Многи та зла не смију процесуирати"

Касније је у изјави за медије рекао да би се за бијег 200.000 птица нето питао зашто су побјегле, и за смрт неких од њих потражили би се кривци, али да у Хрватској постоје, како је изјавио, "господари смрти, који владају и нама живима на нехришћански начин, а што је можда и већи гријех од оног почињен у вихору рата".

"Многи та зла не смију процесуирати, јер постоје чувари истине, а истина може бити само једна, те ово у Двору не може бити истина, чак ни за суце, ни за политичаре, ни за учитеље", устврдио је Пуповац.

За стање на подручју посебне државне скрби, посебно од Костајнице па до Двора, рекао је да је као ничија, заборављена земља, те је устврдио да се и даље институције државе и надлежна министарства оглушују на њихове позиве да се уложе средства у оживљавање тих крајева.

"Дан побједе и домовинске захвалности прослава је за оне који су се након војно-полицијске акције Олуја могли вратити на своје, али је с друге стране и егзодус"

Водитељ Документе Весна Тершелич сматра да је процес ексхумација и идентификације жртава на познатим локацијама недопустиво спор, те је устврдила да институције хрватске државе морају "изнаћи начина за памћење свих убијених цивила и заробљених војника, једнако Хрвата и Срба".

"Дан побједе и домовинске захвалности прослава је за оне који су се након војно-полицијске акције Олуја могли вратити на своје, али је с друге стране и егзодус. И њега треба обиљежити, можда не 5. августа, али неки други дан да", изјавила је, уз остало, Тершелич.

Окупљенима је Драган Пјевач у име београдске Координација несталих и убијених у бившој Југославији причао о жртвама које су страдале само зато јер нису отишле са збијегом, него су се предали припадницима Хрватске војске. Тврди да је током и након Олује убијено више од 1.200 српских цивила, а да је до сада само један човјек осуђен.

Међу осталим рекао је како се нада да ће доживјети дан када ће "хрватска јавност жалити над тим убијеним људима и осудити злочине, као што и ми суосјећамо данас с хрватским жртвама и гнушамо се злочинаца који су починили злочине над Хрватима", рекао је.

Парастос свим жртвама служио је на мјесном гробљу парох Радослав Анђелић, а судионици комеморативног скупа су у знак сјећања поставили на гробне хумке црвене руже.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.