Послодавци раднике врбују већ из школских клупа
Бањалука, Приједор - И на почетку ове школске године се показује да су занимања попут зидара, ЦНЦ оператера, обрађивача метала и грађевинаца у РС све траженија код послодаваца, који у средњим школама све више нуде ученицима обављање праксе, а након завршеног школовања ђаци углавном добијају и запослење.
Дијана Шобот, директорка Машинске школе у Приједору, каже да имају одличну сарадњу с предузећима за обављање стручне праксе те да је све више укључена и новчана надокнада за одрађивање праксе у појединим предузећима.
“Велики је интерес предузећа да примају наше ученике. У односу на прошлу годину одређена предузећа траже дупло више радника за реализацију практичне наставе”, каже Шоботова за “Независне” и додаје да су ове године први пут уписали занимање обрађивач метала резањем, за шта је владало велико интересовање ученика, јер би ове године у децембру требало да буду отворени погони предузећа “Колектор”.
Шоботова каже да је интересовање послодаваца велико и за остала занимања, попут техничара за обраду дрвета, гдје је након обављене праксе у предузећима већина ученика добила и запослење.
“Код заната значајном броју ученика се понуди радно мјесто. Једно приједорско предузеће понудило је посао свим ученицима који су прошле године завршили за вариоца. Међутим, и даље су проблем ниске плате, због чега се један дио ученика не одазива на позив послодаваца”, каже Шоботова.
Према њеним ријечима, претходних година школе су имале проблем да смјесте ученике на праксу, а сада је постало обрнуто и заинтересованост послодаваца је све већа.
Љубан Бајић, директор бањалучке Грађевинске школе, каже да се грађевинске фирме све више интересују за праксу ученика из ове школе.
“Досад смо ми молили њих, а сада они долазе код нас. Сарадња је побољшана у односу на претходни период те ученици дефицитарних занимања, попут армирача и зидара, имају и одређени вид стипендије, односно новчане надокнаде у зависности од послодавца. Ученицима дефицитарних струка послодавци нуде бенефиције током школовања, а већина њих послије има и загарантован посао”, каже Бајић.
Додаје да је на тржишту рада дефицитарна сва грађевинска струка. Бајић је истакао да ће се овај тренд сигурно наставити, јер је сарадња између школа и послодаваца неопходна и неминовна.
Данијела Костић, директорка Средњошколског центра “Никола Тесла” у Котор Варошу, каже да 90 одсто послодаваца у овој општини сарађује с њима, те да 90 одсто ученика углавном остаје запослено код послодаваца.
“Прије три године имали смо потписан уговор само с једном фабриком, а сад имамо потписан са шест фабрика. Највећа потражња у нашој школи је за ЦНЦ оператерима”, рекла је Костићева за “Независне”, и додала да се изводи врло квалитетна практична настава.
Енес Пехлић, директор приједорског предузећа “Цромеџ”, каже да су ове године као и прошле примили шест ученика, које специјализују за металну браншу, у сарадњи с Машинском школом.
“Најпотребнији су нам ЦНЦ оператери, а након завршене школе нудимо и запослење ученицима. Ученици углавном остају да раде, а поједини напуштају и одоше вани, на шта ми и не можемо утицати”, рекао је Пехлић.
Он је додао да постоји проблем с радном снагом у читавој држави те да они настоје на овај начин то што више ублажити.
“Ми улажемо у ученике и имамо ефекта, у њих се исплати улагати да бисмо на крају добили одговарајућег квалитетног радника. На тржишту рада се не може наћи овај профил занимања, зато се он мора добро обучити и потребно је улагање, што је пут ка квалитетном раднику”, каже Пехлић и додаје да они џепарцом награде поједине ученике, како би дјецу анимирали на неки начин да се баве овим занимањем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
