Посјетили смо родитељску кућу у Бањалуци: Болест и тешке терапије нису јаче од нас

Милијана Латиновић
Посјетили смо родитељску кућу у Бањалуци: Болест и тешке терапије нису јаче од нас

Бањалука - Болест и тешке терапије нису јаче од нас, треба да се боримо и издржимо, да будемо самоувјерени и сигурно ћемо побиједити.

Весело и помало безбрижно рекао је ово тринаестогодишњи Никола Јовановић из Модриче, који је са мајком Милицом тренутно једни станар "родитељске куће".

Николу је опака леукемија довела у Бањалуку, која му је, како каже, постала други дом. Овај дјечак током читавог разговора није скидао смијешак с лица, а оно што нас је разоружало биле су његове ријечи које су одисале храброшћу и изузетном вољом за животом. У "родитељској кући" каже да има све.

- Лијепо ми је овдје, скоро па као код куће. Имам све што ми треба, собу, играоницу, осјећам се опуштено и сигурно, а и тата и сестре ме посјећују. Много нам је лакше од када не плаћамо стан - рекао је Никола.

Нови Николин, али и дом других малишана који су прије њега боравили у "родитељској кући" заиста одише пријатном, домаћинском атмосфером.

Зидове ове куће, која је спас за дјецу која се лијече у Универзитетском клиничком центру (УКЦ) РС од најтежих болести, красе јунаци цртаних филмова, мноштво књига и играчака. Ипак, оно што овај дом чини топлим, домаћинским су осмијеси њених станара који одзвањају просторијама.

Када не прима терапије, Никола вријеме проводи за рачунаром, а о томе колико је добар информатичар најбоље свједоче позиви његових другара из школе којима на даљину помаже у рјешавању задатака.

Никола признаје да му школски другари веома недостају, али и тренинзи у Клубу борилачких спортова "Модрича" гдје тренира карате.

- Када сам ишао кући, тренери су ме посјећивали и једва чекам да наставим с тренинзима. Освојио сам неколико медаља и диплома, а најдража од њих ми је златна са републичког такмичења у каратеу - рекао је Никола, који једнога дана жели да постане информатичар или свештеник.

Пуна оптимизма и храбрости највећу Николину битку раме уз раме с њим бије мајка Милица.

- Од када смо овдје обоје смо опуштенији, лакше је кад дијете има свој простор у којем се осјећа лијепо, у којем је срећан, јер његов осмијех ми даје снагу - прича Милица видно поносна на свог сина борца.

Каже да је Никола увијек био помало несташан дјечак.

- Никада се није жалио, ништа му није било тешко, док у априлу одједном није престао да једе. Дијагностикована му је леукемија и тада почиње наша борба. Било је успона и падова, али нисмо одустајали, човјек се мора борити до краја, до побједе - рекла је она.

Доласци из Модриче у Бањалуку, мукотрпне терапије и тражење стана додатно су их исцрпљивали све док у септембру врата "родитељске куће" нису широм отворена и за њих.

- Никола се много боље осјећа овдје у кући у односу на период када смо стално били на Одјељењу хематоонкологије. Често ми каже: "Мама, овдје је супер" - прича Милица.

Додаје да су јој у овој борби највећа подршка супруг и кћерке, а одвојеност од њих тешко подносе и она и Никола. Ипак, не губе наду, јер дјечак сада прима трећи блок терапије и ако све буде у реду, за мјесец се враћају кући.

Од када је отворена "родитељска кућа", већ два мјесеца, Никола и Милица су дочекали и испратили многе породице из Билеће, Зворника, Сарајева. Заједно су са њима дијелили лијепе и оне мање лијепе тренутке и, како кажу, храбрили једни друге да о одустајању не смију ни да размишљају.

Шеф Одјељења хематоонкологије са општом педијатријом и Центром за хемофилију Клинике за дјечије болести УКЦ РС др Јелица Предојевић-Самарџић истиче да се од малигних болести годишње лијечи око 30 дјеце, узраста од мјесец до 18 година, а малигно обољење које се најчешће дијагностикује је леукемија.

Објекат

Изградња "родитељске куће" у Бањалуци почела је захваљујући хуманитарној акцији "С љубављу храбрим срцима", која је одржана под покровитељством предсједника РС Милорада Додика и на којој је прикупљено 850.000 КМ.

Управник овог објекта Катица Керкез каже да су донације једини извор прихода куће у којој наредних дана очекују нове станаре.

- Породице се брзо привикну на живот у кући. Осим сигурности коју имају овдје, осјети се породична атмосфера, а дозвољене су им и посјете па је и с те стране пријатније - казала је Керкезова и додала да породице саме организују свакодневне активности, од припремања хране до одржавања хигијене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Рођено 29 беба
Рођено 29 беба
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана