Грађани Републике Српске све више коцкају
Грађани Републике Српске коцкају више него икад, показују то подаци Републичке управе за игре на срећу. Зато расту и годишњи приходи, и то у просјеку за 14 одсто. Само у протекле двије године, игре на срећу у буџет Српске улиле су више од 50 милиона марака.
“Од оснивања Републичке управе за игре на срећу до данас, биљежи се знатно повећање годишњих прихода буџета Српске. У прошлој години прикупљено је 28 милиона марака, а 2008. када је Управа основана, 6,9 милиона марака”, саопштили су из Републичке управе за игре на срећу.
Живот је, кажу, за многе лутрија, па је тако прошле године потрошено више од 11 и по милиона марака на игре које организује Лутрија Републике Српске. Више од половине милионског колача отишло је на лото листиће, док је дио потрошен на инстант срећке. Посао цвјета и коцкарницама, а кладионице ничу као печурке. У Републици Српској регистровано је више од хиљаду кладионица, и њихов број стално расте. То би, кажу економисти, требало посматрати и као друштвени феномен.
“Све више експанзију доживљавају кладионице, и то поприма један забрињавајући тренд. Поготово зато што све млађа популација све више троши и вријеме на то и новац. Постају овисни о томе. Тако да је то нешто о чему треба водити рачуна у будућем периоду”, истакао је Саша Грабовац, Удружење економиста SWOT.
Да су кладионице узеле све више маха, чак и међу средњошколцима, добро знају професори. Здравко Зец на то свакодневно упозорава своје ђаке.
“Ја својим ђацима кажем, шта ћете у коцкарницама. Учите умјесто коцакарница. То је моја била порука. Многи људи, пензионери рецимо, то им је једна врста забаве. Ко много не троши, тај много и очекује. Али и ту треба бити умјерен наравно”, истакао је Здравко Зец.
Ко не игра, не може ни да добије, каже једна изрека. Реално је и тачна. Мало ко жели да призна да, макар понекад, уплати покоју марку да окуша срећу. Има и оних који у такве ствари баш и не вјерују.
“Не вјерујем у то. Ријетко ко добије. Некоме иде новац, неком не”.
“Лото не, луд се узда у срећу, паметан у свој труд”.
“Ма не играм, понекад.. понекад лото играм. Ништа више. Јесте ли добили икад? Нешто мало можда, нешто мало. Тако”, истакли су грађани.
Повећање буџетских прихода прати и смањење броја илегалних игара на срећу. У Републици Српској игре на срећу приређује 36 привредних друштава.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
