ЕУ сузбија лажне вијести, БиХ ћути
Бањалука, Брисел - Европска унија (ЕУ) почела је имплементацију плана сузбијања лажних вијести, нама сусједна Хрватска у понедјељак је објавила кораке које планира предузети у склопу ове кампање, а у БиХ још нема активности државе на овом плану.
О овој теми било је говора и у уторак на Економском форуму у Давосу, а Александар Вучић, предсједник Србије, рекао је да Србија такође планира донијети мјере против лажних вијести. Он је, међутим, искључио да би Србија могла усвојити њемачки модел, по којем би надлежно владино тијело добило овлаштење да натјера друштвене мреже и интернет портале да уклањају садржај за који се оцијени да представља лажне вијести под пријетњом финансијским санкцијама.
“Ако бисмо у Србији применили немачки модел, напали би нас да уводимо цензуру, да ограничавамо изражавање на друштвеним мрежама и да то активисте онда ограничава да раде оно што раде. Али, истина је да нисмо добили добру оцену 'Репортера без граница' кад је у питању слобода медија. И колико год сам поносан на наше економске реформе и на наш успешни ангажман на стабилизацији и миру у региону, толико нисам поносан због ове оцене. Сигуран сам да ћемо у наредном периоду поправити у позитивном смјеру”, рекао је Вучић.
На питање Европској комисији очекује ли ЕУ да БиХ донесе неке мјере у оквиру европске стратегије и какве су препоруке ЕУ, речено нам је да је Комисија прошле године усвојила европски приступ рјешавања проблема лажних информација, али да се он не односи на БиХ, већ на земље чланице. С тим у вези, како су рекли “Независним”, формирана је радна група која је донијела препоруке на основу којих би требало да се спроводе европске политике, а једна од главних препорука је да се не иде у цензурисање садржаја, већ да се комбинују мјере попут едукације јавности, али и стварање услова за бољи рад новинара, од личне до материјалне безбједности, па до охрабривања истраживачког новинарства.
“Било каква цензура, било јавна или приватна, требало би да буде јасно избјегнута. Краткорочне проблеме треба рјешавати на другачији начин, а дугорочно треба јачати друштвену отпорност”, наведено је у овим препорукама.
Љиљана Зуровац, извршна директорица Вијећа за штампу БиХ, каже да би и БиХ требало да слиједи директиве ЕУ, али да, према њеним сазнањима, нема ни на видику било каквих активности које би биле предузете од стране државних органа.
“Изненадим се када на свом Facebook профилу видим подијељене лажне информације код људи које, не само да сматрам интелигентним, већ поуздано знам да су образовани и интелигентни, али и даље насједну или на потпуно лажну информацију или манипулативну дезинформацију”, каже она.
Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, сматра да би и држава морала више урадити на сузбијању овог проблема кроз доношење закона и прописа, али и стварањем услова да јавни сервиси буду истински сервис грађана и кад је у питању професионализам и објективност.
“Наравно, дио је и на самим медијима и уредницима. Медији би требало да обрате више пажње на изворе које користе, да се не цитирају нити преносе портали без импресума, адресе и главног и одговорног уредника, а чија је једина сврха пропаганда и дискредитација”, сматра Вукелић и упозорава да је ситуација у РС посебно погоршана протеклих мјесеци кад је јавни сервис у питању.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
