Демографски потоп пред вратима РС

nezavisne.com
Демографски потоп пред вратима РС

Бањалука - Због негативног природног прираштаја и миграција, Република Српска годишње губи десетине хиљада људи, а политика и интелектуална заједница, иако свјесни проблема у којем се налазимо, нису спремни да се с њим ухвате у коштац и у догледној будућности макар мало смање размјере демографске катастрофе, која достиже врхунац, а чије посљедице ћемо “скупо платити”.

Ово је у суштини став демографа, економиста и социолога, који наглашавају да је требало дјеловати “још јуче”, те да је Републици Српској неопходан општи друштвени консензус по овом питању.

Годишње по основу природног прираштаја останемо без најмање 5.000 људи, а прецизних података о одласцима нема и одређене процјене, мада незваничне, говоре да ће 2030. године на просторима Српске живјети највише 800.000 људи, што је, рецимо, 370.000 мање у односу на попис из 2013. године, који је показао да у РС има милион и 170.000 људи.

“То питање не добија пажњу коју заслужује. Ствари које треба да се планирају и раде за будућност, овдје се по правилу остављају са стране. Ми већ каснимо с планирањем и бојим се да ће посљедице бити веома тешке. Мање становништва значи мање радне снаге, а мање радне снаге значи да нема развоја привреде, без које опет нема финансирања пензија”, рекао је Предраг Дудуковић из Удружења економиста SWOT.

Он је додао да је држава покретач свега и да се без политике и државе не може ништа урадити на том плану.

Када је у питању држава, стручњаци истичу да се Република Српска мора суочити с проблемом којег су сви свјесни, јер су, како кажу, “цифре неумољиве”, те уз струку, политику и општи консензус покушати, ако ништа, задржати садашњи ниво рађања.

“Најбитније је одржати овакво стање када је у питању рађање. Политичари генерално немају довољно слуха за ове проблеме, било да се ради о власти или опозицији. Мјере популационе политике се раде на дугорочном нивоу и ми морамо да се суочимо с тим”, рекао је Александар Мајић, демограф, додајући да је погрешно да се форсира рађање трећег и четвртог дјетета јер ми имамо дефицит прворођених, и да то треба да буде приоритет.

У најскоријој будућности општине као што су Рудо, Ново Горажде, Калиновик, Источни Мостар, Берковићи, Хан Пијесак, Трново, Сребреница, Пелагићево итд. могле би нестати с обзиром на то да ће само по основу природног прираштаја РС у наредних десет година остати без најмање 60.000 становника, а ако се томе додају и миграције и одлазак, можда и оптимистично дјелује да ће нас већ 2028. године бити 100.000 мање.

“Политичари су код нас, без обзира на то да ли су власт или опозиција, људи са затвореним начином гледања и потпуно скучени. Демографија и одласци није оно што бирачи желе да чују и зато се не баве тиме. Оваквим концептом погледа на развој се не може поправити ништа и неопходна нам је генерација доста млађа да рјешава та питања и она која има друге погледе и на живот и на рад”, рекао је за “Независне” Иван Шијаковић, социолог.

Проблеме с природним прираштајем имају готово све земље Европе, региона поготово, али за разлику од Републике Српске, већина их је озбиљно почела радити на том питању.

Хрватска чак има и Министарство за демографију, породицу, младе и социјалну политику, а Србија је у овој години, рецимо, за популациону политику издвојила пет пута више новца него годину раније.

У Републици Српској Савјет за демографску политику, који је формиран прије неколико година, и не ради.

Први сазив Савјет за демографску политику формиран је 2004, други 2008. године, а трећи 2012. године, док је четврти сазив формиран тек 2017. године јер Министарство породице, омладине и спорта РС дуго није могло добити сагласност свих особа за учешће у раду Савјета. Након што је Влада РС у мају прошле године именовала тај четврти сазив, јавност још није упозната да ли је одржана иједна његова сједница.

Година         Рођени                    Умрли                    Природни прираштај

2011.             9.561                    13.658                        - 4.097

2012.            9.978                   13.796                         - 3.818

2013.            9.510                   13.978                         - 4.468

2014.            9.335                   14.409                         - 5.074

2015.            9.357                   15.059                         - 5.702

2016.            9.452                   13.970                         - 4.518

2017.            9.339                   14.663                         - 5.324

Уписани првачићи

2015/16 - 10.517

2016/17 - 10.206

2017/18 -   9.676

2018/19 -   9.600

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана