На улицама Градишке повећан број паса луталица

Упркос томе што међу псима који бораве на улици има и много умиљатих жељних игре и мажења са пролазницима, статистика опомиње да су неки од њих и непријатељски расположени. Грађани сматрају да је крајње вријеме да се нешто предузме и спријече напади, јер је број оних који су затражили помоћ љекара послије уједа паса у посљедњих пет година готово удвостручен.

Према евиденцији Хигијенско-епидемиолошке службе градишког Дома здравља само прошле године евидентирано је 80 оваквих случајева, а неки од тих напада нису били безазлени. Начелник ове службе Богдан Миленковић је истакао да је у Клинику за инфективне болести Бањалука упућено чак 16 особа које су угризли пси луталице.

- Без обзира на то да ли је ријеч о псима који имају власнике или о луталицама, послије угриза грађани се обавезно морају јавити у Службу хитне помоћи - рекао је Миленковић и додао да је међу овим псима мањи број оних који су вакцинисани.

Градишчани кажу да највјероватније пси луталице нападају због недостатка хране или страхују од људи. Пензионерка Марија П. каже да јој није нимало пријатно када у кесама носи храну из продавнице, а прати је чопор. Радо их нахрани и помази, иако је свјесна да би то могло бити опасно.

- Проблем је то што људи набављају кућне љубимце који нису адекватни за њих, а затим их, у недостатку услова, пуштају на улицу. Без хране, смјештаја, и препуштени сами себи пси се послије придружују чопорима, па изгледају као пријетња за грађане - каже Д. Јефтенић из Градишке, који сматра да би за напуштене животиње требало обезбиједити адекватан простор, а неодговорне власнике, од којих проблем потиче, казнити.

У градишком Комуналном предузећу "Градска чистоћа", у оквиру којег ради азил за псе, кажу да не могу ништа предузети, јер су им руке везане због бирократије.

- Програм паса луталица је почео прије десетак година, међутим, док Парламент БиХ не усвоји Закон о добробити и заштити животиња, онемогућен је развој поменутог програма - казао је директор "Градске чистоће" Горан Бјелић.

Према његовим ријечима, на улицама је велики број паса које су власници занемарили.

- Понекад власици једноставно избаце псе на улицу - истиче Бјелић, који додаје да проблем представља то што ти пси нису кастрирани, због чега их је све више.

Бјелић је напоменуо да је буџетом општине предвиђено издвајање 30.000 марака за рад азила, што је довољно за техничка средства, храну и обраду 15 паса луталица мјесечно или око 200 годишње. То подразумијева евиденцију, вакцинацију, чишћење од паразита и кастрацију.

Напад на животиње

На имању Мехмеда Демираче у градишком насељу Жеравица крајем прошле године пси луталице су заклале петнаестак јагњади.

Демирача је тада рекао да то није први пут, јер су му пси луталице причинили исту такву штету прије, када је задављено осам оваца, док је десетак било повријеђено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.