U ovoj grickalici su uživale drevne civilizacije

Pistaći se pominju čak i u Bibliji. Istorijski, u ovoj grickalici su uživale drevne civilizacije, a pistaći su ušli na velika vrata i u modernu ishranu.

Rutinski se dodaju u razna jela – granole, kolače, krem od pistaća, pesta i salate. 

Osim toga, puter i mlijeko od pistaća su postali popularne alternative za one koji traže opcije bez mlijeka. Ali da li su pistaći zaista zdravi? U ovom članku ćemo istražiti zdravstvene prednosti pistacija.

Koliko pistaća jesti dnevno i nutritivni sadržaj

Jedna četvrtina šoljice pistaća, a toliko i preporučuju stručnjaci, sadrži:

Kalorije: 160
Masti: 13 g (zasićene masti: 1,5 g)
Natrijum: 0 mg
Ugljeni hidrati: 8 g (vlakna: 3 g, šećer: 2 g)
Proteini: 6 g
Kalcijum: 30 mg (2%)
Gvožđe: 1,1 mg (6%)
Kalijum: 280 mg (6%)
Tiamin: 0,19 mg (15%)
Vitamin B6: 0,31 mg (20%)
Fosfor: 130 mg (10%)
Magnezijum: 30 mg (8%)
Bakar: 0,36 mg (40%)
Mangan: 0,35 mg (15%)
Preporučeni dnevni unos zasnovan na ishrani od 2.000 kalorija.

Ako odaberete slane pistaće, oni dodaju oko 135 mg (6 odsto preporučenog dnevnog unosa) natrijuma po jednoj četvrtini šolje.

Pistaći su bogati mikronutrijentima, posebno tiaminom (vitamin B1), vitaminom B6, bakrom i manganom.

Iako su kalorični zbog sadržaja masti, takođe su bogati proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima i malo zasićenim mastina, što ih čini zdravim izborom kao dio uravnotežene ishrane.

Pa da vidimo koji su benefiti konzumacije pistaća.

Gubitak težine i smanjenje krvnog pritiska
Studija iz 2020. godine pokazala je da je jedenje 42 grama pistaća dnevno u kombinaciji sa ishranom sa ograničenim unosom kalorija povezano sa značajno smanjenim krvnim pritiskom i tjelesnom težinom. Zanimljivo je da su ljudi koji su jeli pistaće, u studiji prijavili manji unos slatkiša u poređenju sa kontrolnom grupom. Takođe su prijavili manji unos dodatnih masti. Ovi rezultati sugerišu da jedenje pistaća kao dio plana za mršavljenje može poboljšati ukupan kvalitet ishrane.

Konzumiranje pistaća takođe može imati koristi za ljude koji imaju problem sa povišenim šećerom u krvi. Sistematski pregled i meta-analiza iz 2020. otkrili su da je konzumiranje pistaća povezano sa značajnim smanjenjem šećera u krvi natašte i poboljšanjem osjetljivosti na insulin.

Poboljšani profili lipida

Sistematski pregled i meta-analiza iz 2023. godine otkrili su da pistaći mogu pozitivno uticati na profile lipida (masti u krvi, poput holesterola i triglicerida) i može zaštititi od srčanih bolesti. Konkretno, otkrili su da je konzumiranje pistaća povezano sa značajnim smanjenjem ukupnog holesterola, LDL (lošeg) holesterola i triglicerida. Iako su potrebne veće studije da bi se potvrdili ovi rezultati, ovi preliminarni podaci sugerišu da bi pistaći mogle biti dio zdrave ishrane za smanjenje rizika od srčanih oboljenja.

Poboljšana funkcija mozga i raspoloženje

Pistaći takođe mogu uticati na funkciju mozga i raspoloženje. Pilot studija iz 2024. otkrila je da je jedenje pistaća povezano sa poboljšanim kognitivnim performansama i raspoloženjem kod mladih odraslih osoba sa prekomjernom težinom, pored smanjenja obima struka, ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida.

Pozitivan uticaj na mikrobiotu crijeva

Konačno, jedenje pistaća može pozitivno uticati na mikrobiotu crijeva. Studija iz 2014. je pokazala da su ljudi koji su jeli 85 grama pistaća dnevno tokom 18 dana imali povećanje korisnih bakterija u crijevima u poređenju sa onima koji su jeli bademe tokom studije. Smatra se da pistaći imaju prebiotički efekat na mikrobiotu crijeva. Prebiotici su supstance koje podstiču rast dobrih crijevnih mikroba. Svi bismo mogli imati koristi od dodatih prebiotika kako bismo podržali zdravu mikrobiotu crijeva, a pistaći bi mogli biti savršen način da ih dobijemo.

Zdravstveni nedostaci

Iako čak i slani pistaći sadrže relativno malu količinu natrijuma, količina se brzo povećava ako pojedete više od jedne četvrtine šolje. S obzirom na dobar ukus, lako se dešava da se konzumira više od jedne porcije, pa pokušajte da vodite računa o veličini porcija dok grickate.

Pored toga, pistaći su kalorični zbog visokog sadržaja masti. Dok su masti u pistaćima uglavnom mono- i polinezasićene masti koje su zdrave za srce, jedenje velikih porcija može značajno doprinijeti vašem dnevnom unosu kalorija.

Recept za domaći pistaći krem – jedan od najtraženijih slatkiša na svijetu
Jedini slatkiš koji ljekari preporučuju je pun magnezijuma i gvožđa, a svi ga izbjegavaju zbog straha od gojenja

Pistaći takođe sadrže veliku količinu fosfora. Iako ovo nije problem za većinu ljudi, prekomerni unos fosfora može izazvati probleme kod onih sa bolestima bubrega.

Ljudi sa sindromom iritabilnog crijeva (IBS) možda žele da se klone pistaća, jer se smatraju hranom sa visokim sadržajem FODMAP. 

FODMAP je akronim za fermentišuće oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole, koji kod pojedinih osoba dovode do tegoba u varenju poput gasova, nadimanja i bola u stomaku. Ukratko, riječ je o ugljenohidratima kratkog lanca koji ukoliko se loše probave fermentiraju u donjem dijelu debelog crijeva, piše "EatThisNotThat".

Pistaći su orašasti plodovi. Ljudi sa alergijama na orašaste plodove treba da budu oprezni kada ih jedu ili jedu bilo koju hranu koja je došla u kontakt sa njima, jer mogu izazvati ozbiljnu alergijsku reakciju. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.