Firerov štab (12)

Njegova snažno izražena radoznalost u djetinjstvu nije prošla nezapaženo u krugu vršnjaka koji su mu dali pomalo podrugljivo ime "Kieker", što u prevodu znači njuškalo. S tim nadimkom Vilhelm Kanaris došao je u pomorsku kadetsku školu.

Kada je Hitler 1938. godine ukinuo Ministarstvo rata (ranije Ministarstvo vojske), dotadašnje obaveštajno odeljenje Ministarstva prešlo je u nadležnost Vrhovne komande Vermahta. Ovo obaveštajno odeljenje nazvano je Uprava za inostranstvo - Odbrana. Na čelu Abvera od 1935. godine nalazio se mornarički oficir, kasnije admiral Vilhelm Kanaris koji, bez sumnje, zauzima i te kako vidno mesto među organizatorima totalne špijunaže. O Kanarisu je, do danas, objavljena prilično obimna literatura. Ali, mišljenja i ocene iznete u ovim delima, o Kanarisu, potpuno su različiti. Dok ga jedni smatraju herojem, drugi ga smatraju intrigantom i izdajnikom. Očigledno, ovakve ocene su usledile kao rezultat jednostranog posmatranja Kanarisa, njegove delatnosti i događaja u kojima je učestvovao. Međutim, analizirajući mnoge činjenice i okolnosti, lako se može doći do zaključka da imenovanje Kanarisa za šefa vojne obaveštajne službe Trećeg rajha - Abvera, nije bilo nimalo slučajno. Odrastanje u Ruru Vilhelm je rođen u porodici direktora topionice u Ruskoj oblasti, Karla Kanarisa, 1887. godine. Sudeći po imenu koje je Karlo dao svome sinu, njegova porodica je ispoljavala dinastičko osećanje. Pripadala je onom sloju nemačkog kapitalističkog društva koje je, baš u tim godinama, bilo nosilac snažnog privrednog poleta u Nemačkoj, a za koje je radništvo bilo bespravno sredstvo za sticanje bogatstva. Ljudi suprotnih ideja bili su bauk pred kojim su autoritet države i snaga policije branili bezobzirnu, još uvek mladu industrijsku klasu i njene profite. Oslanjajući se na svoj kapital i sve veće blagostanje, nosioci rurske industrije uspeli su da prodru u redove oko krune i vrhova Rajha, koje su tada, još uvek, sačinjavali pripadnici vojnog i veleposedničkog plemstva. Bio je to period ne samo afirmacije mlade industrijske klase kao učesnika u vlasti, nego i period u kojem se Nemačka pojavila u društvu velikih sila sa svojim zahtevima. Ali, kasno je stigla na pozornicu. Starije sile - Velika Britanija i Francuska, već su međusobno podelile svet, njegove izvore sirovina i saobraćajnice, njegova tržišta i strategijska uporišta. Napredna u odnosu na aristokratiju okupljenu oko vrha vlasti, a krajnje reakcionarna prema novoj radničkoj klasi koja se rađala, rurska industrijska klasa davala je podsticaj imperijalističkim zahtevima Drugog rajha, i bila nosilac borbe za sirovine i tržišta, za kolonijalne teritorije i mora. Poreklo i sredina u kojoj je odrastao, uslovi u kojima se razvijao, formirali su karakter i shvatanja Vilhelma Kanarisa, koji se karucama vozio u školu, posmatrajući sa visine svoje bledunjave vršnjake iz radničkih porodica. Nedostajanje osećanja i razumevanja za demokratiju, kao političku i društvenu formu, bilo je kod Kanarisa isto tako prirodno kao i probuđeni nagon za nacionalnom ekspanzijom. Zbog toga nije nimalo slučajno što je Kanaris izabrao poziv pomorskog oficira, koji mu je, pored ostalog, pružao i uslove da zadovolji i svoj avanturistički duh. U pomorsku kadetsku školu Kanaris je došao sa nadimkom "Kieker" što u najadekvatnijem prevodu znači njuškalo. Ovaj nadimak je dobio još u detinjstvu zbog i suviše izražene radoznalosti. Ta radoznalost i želja za upoznavanjem stvari, za saznanjem svega što bi iole doprlo do njega, pratile su ga kroz ceo život. Po završenom školovanju, kao mlad pomorski oficir, Kanaris je ukrcan na ratni brod koji je pod zastavom Drugog rajha plovio po južnoameričkim vodama i Sredozemnim morem. Prvi svetski rat zatekao je Kanarisa na krstarici "Drezden", koja je plovila u južnoameričkim vodama. Napadnuta i pritešnjena britanskim ratnim brodovima, posada "Drezdena" je potopila svoj ratni brod, a zatim je bila internirana u Čile. Kanaris se u internaciji nije dugo zadržao. Koristeći svoje perfektno znanje španskog jezika, odvojio se od ostalih članova posade i sam, preko planine Anda, pobegao u Argentinu. Prihvaćen od nemačkih iseljenika, kratko vreme proveo je u Argentini, a zatim se, snabdeven lažnim čileanskim pasošem, ukrcao u jedan holandski brod koji je plovio za Evropu. Prošavši neometano britansku kontrolu, koja je izvršila detaljan pregled broda, Kanaris se iskrcao u Holandiju, odakle je došao u Nemačku. Ova ratna avantura otkrila je Kanarisove sposobnosti i snalažljivost. U leto 1916. godine on se ponovo sa čileanskim pasošem našao u Španiji. Bio je dodeljen na službu nemačkom pomorskom atašeu u Madridu Fon Kronu, i to sa specijalnim zadatkom da među Špancima u lučkim gradovima vrbuje agente za rad u korist nemačke pomorske obaveštajne službe. Snabdevač brodova Jedna od glavnih briga bila mu je snabdevanje nemačkih ratnih brodova i podmornica naftom, ugljem, namirnicama i ostalim potrebama. Pronalaženje malih brodovlasnika koji bi pristali da se prihvate opasnog posla i krišom ovaj materijal iz luka prevoze do pučine, gde su ih čekali nemački brodovi i podmornice, pričinjavalo mu je naročite teškoće. Ali, i pored toga, Kanaris je uspeo da se u potpunosti uživi u španski mentalitet, što mu je omogućilo da stekne dosta prijatelja i poznanika među Špancima. Znatno kasnije, ova prijateljstva i poznanstva znao je vešto i obilato da iskoristi. Želeći da na nekoj plovnoj jedinici aktivno učestvuje u ratu, Kanaris je, 1917. godine, zahtevao da se vrati u Nemačku. Sa čileanskim pasošem napustio je Španiju i preko Francuske i Italije stigao do švajcarske granice. Ali je tu, na italijanskoj teritoriji, bio uhapšen. Na intervenciju španske vlade i nekih privatnih uticajnih ličnosti, pušten je iz zatvora i ukrcan na španski teretni brod koji je isplovio iz Đenove i stigao u jednu od španskih luka. Tako se Kanaris ponovo našao u Španiji. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.