Svetlana Kitić za Glas Srpske: Lekićeva je moja naslednica

Bijeljina - Kad god su me pitali kada će Svetlana Kitić dobiti istinsku rukometnu nasljednici uvek sam govorila da je Srbija već ima i da je to Andrea Lekić! Ona je epitet najbolje rukometašice sveta i te kako zaslužila.

Izjavila je to za "Glas Srpske" legendarna Svetlana Ceca Kitić, najbolja rukometašica svijeta svih vremena po izboru Svjetske rukometne federacije (IHF).

I ne samo da je bila igračica bez premca već je svako njeno predstavljanje počinjalo sa prefiksom "naj" a svakako da bi šlag na sve epitete bio i najljepša.

- Žao mi je što navijači u Srbiji posle nedavno završenog Svetskog šampionata neće moći da gledaju srebrne devojke u gradovima širom naše države jer gotovo sve igračice igraju u inostranstvu. Liga je kod nas loša ipak vjerujem da će se nešto u skorije vreme promeniti. Nadam se i da će moj Radnički s Crvenog krsta ponovo zablistati starim sjajem - kaže Kitićeva.

Ističe  da je veoma emotivno preživljavala Svjetsko prvenstvo i srebrnu medalju rukometašica Srbije.

- Verujem da je među svim onim ljudima koji su gledali polufinale i finale barem još nekoliko devojčica koje će početi da treniraju ovaj sport, a među njima će se sigurno pojaviti neka nova Andrea Lekić. Bila sam promotor. Toliko sam se nervirala da sam izgubila par kilograma, ali je na kraju vredelo sve to odgledati i izdržati. Videlo se da posedujemo kvalitet koji će se samo upornim i kvalitetnim radom održati a to su potvrdile i naše rukometašice koje su iznedrile srebrno odličja. 

Kitićeva otkriva da uprkos činjenici da je iza nje izuzetno bogata karijera i danas živi za rukomet.

- Profesionalnu karijeru završila sam 1996. godine. Ipak, sve do 2005. imala sam klupske angažmane u Italiji a zatim sam se vratila u Radnički. Nije mi bilo teško trenirati ujutro i naveče u 49. godini a u mom životu nikada ništa nije moglo da zameni ljubav prema ovom čarobnom sportu - jasna je Kitićeva.

Pored porodice i rukometa, koje su joj najveće ljubavi, još jedno ime zauzima posebno mjesto u njenom srcu i životu - Radnički!

- Sve me veže za moj klub! Nezaboravne uspomene nosim iz perioda kad sam sa 15 godina prvi put zaigrala za Radnički. Tada sam se formirala u svakom pogledu. Poslednji put u dresu mog najdražeg kluba istrčala na teren sa punih 48 godina. Ni  najmanje mi nije smetalo to što sam nekim od devojaka, koje su tada bile u timu, mogla da budem majka, jer bile su i po 25 godina mlađe mene. Stalo mi je bilo samo da osvojimo bodove i da revitalizujemo Radnički koji je bio i ostao odskočna daska za sve ono što sam u karijeri napravila.

Rođena je u Tuzli a Beograd je njena životna baza!

- To su dva grada bez kojih ne mogu. Rođena sam u Tuzli. Sa 14. godina igrala sam rukomet za Jedinstvo, a godinu dana kasnije došli su po mene ljudi iz Beograda, tačnije iz Radničkog. Bila je to moja prva selidba na toj relaciji. Posle mnogih životnih razočaranja iz Beograda sam se u Tuzlu vratila 2000. godine. Ipak, od kraja 2006. ponovo živim u prestonici Srbije.

Bila je osvajač zlatne olimpijske medalje u Los Anđelesu 1984, brojnih trofeja sa svjetskih i evropskih prvenstava, državnih i regionalnih takmičenja, ali dva puta je dobijala epitet najbolje rukometašice svijeta.

- Prvi put 1977. godine u Rumuniji, kada sam imala 17 godina. Bile smo omladinske prvakinje svijeta. A drugi put u Seulu, na  OI 1988. godine, kad sam bila u sedmom mesecu trudnoće sa mojom prvom ćerkom Marom. Ovu titulu najbolje igračice sveta zaslužila sam igrama u prethodnoj sezoni. Bila sam i 1991. najbolji golgeter Evrope, a za reprezentaciju sam odigrala 202 utakmice i postigla, rekordnih, 911 golova. Za sve što sam uradila dobila sam nacionalno sportsko priznanje u Srbiji. To je šlag na moju rukometnu tortu - zaključila je Kitićeva.

Knjiga "Ceca"

Svetlana Kitić je ovih dana boravila u Bijeljini gdje je promovisala knjigu "Ceca" koju je napisala njena nekadašnja saigračica iz Radničkog a danas novinar Svetlana Vujčić.  Među korice je stala  priča o njenoj briljantnoj sportskoj karijeri i usponima i padovima u životu.

- Knjiga je autobiografska i nosi lepu poruku mladim ljudima. u njoj nema puno razlike između Cece bez rukometa i Cece sa rukometom a mene bez rukometa čovek prosto ne može ni da vidi. Kroz knjigu sam želela da prikažem kako nije uopšte teško doći do vrha ako nešto uistinu želiš i voliš. Nisam bila pošteđena, kao ni svaka druga žena, ni ljubavi, ni smeha, ni suza, ni tragedija. Imala sam jedan sasvim normalan život uz jednu nenormalno uspešnu karijeru - istakla je Kitićeva.

Djeca najveća ljubav

Svetlana Kitić ističe da su joj djeca najveća ljubav i opsesija.

- Rado bih se odazvala pozivu da treniram talentovanu decu iz BiH, prvenstveno mislim na talentovane devojčice koje vole rukomet. Na ovim prostorima ima mnogo neotkrivenih talenata sa kojima treba da se radi. Talenat u svakoj od njih postoji samo ga treba prepoznati. Večiti sam putnik. Poznata sam po tome da svojoj deci kažem da u tri dana pakujemo kofere i idemo negde. Najvažnije nam je da budemo zajedno. Gde god sam bila, radila i živela, uvek sam vodila decu, jer ja bez njih ne mogu da funkcionišem - objašnjava Kitićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.