Miloš Krasić za “Glas Srpske”: Promašaj iz Nelspruita mi je noćna mora

Nekadašnji reprezentativac Srbije Miloš Krasić bio je jedan od glavnih protagonista reprezentacije Srbije u kvalifikacijama i na Svjetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Nekada vihorni desnokrilni vezista danas živi u Novom Sadu i uživa u penzionerskim danima.

Minulog vikenda bio je gost Banjaluke na humanitarnom fudbalskom turniru veterana “Mi igramo, one pobjeđuju”. Rado je pristao na razgovor za “Glas Srpske”. Bila je to idealna prilika da se prisjetimo najznačajnijih detalja iz njegove bogate karijere. Priča nas je odmah odvela u Nelspruit, Južna Afrika, mjesto stradanja srpske reprezentacije, kojoj se sve otvorilo na Mundijalu. Bilo je potrebno “samo” ostati neporažen protiv Australije.

- Posle pobede protiv Nemačke mislili smo da ćemo savladati i “kengure”. Krenulo je dobro. Prvo poluvreme smo odigrali perfektno. Trebao nam je jedan pogodak, ali... Imao sam tu šansu, bilo kako da sam je udario, ali desio se taj najgori mogući način od 100 mogućih, u deliću sekunde je tako ispalo. Žao mi je stvarno. Taj promašaj mi je noćna mora - sa dozom sjete u glasu priznaje Krasić.

GLAS: Prva stanica u karijeri bila Vam je Vojvodina. Za koga ste navijali prije dolaska među “crveno-bijele”?

KRASIĆ: Iskreno, kao klinac sam navijao za Partizan, ali sam odrastao u Novom Sadu, gde se i rodila ta ljubav prema Vojvodini. Dugujem veliku zahvalnost svim tim ljudima koji su, otkako sam došao, pa do moje devetnaeste godine, brinuli o meni i pokazali mi pravi put.

GLAS: Kakav je osjećaj istrčati na “Stamford bridž” dva mjeseca nakon dolaska iz Vojvodine?

KRASIĆ: Bio sam jako uzbuđen, prvih nekoliko minuta nisam mogao da verujem gde sam. Par meseci pre toga sve sam to gledao na televiziji, a sada sam ja tu, ali to je fudbal, život, sve se menja u trenutku.

GLAS: CSKA je postao prva ekipa u istoriji ruskog fudbala koja je uspjela da osvoji neki evropski kup. Imali ste i prijem kod predsjednika Rusije Vladimira Putina?

KRASIĆ: U sportu treba imati i sreće, biti u pravo vreme na pravom mestu. Što se tiče prijema, treba sat vremena da se dođe do Putinovog kabineta. Velika je to čast i zadovoljstvo upoznati predsednika najveće zemlje sveta i družiti se malo s njim.

GLAS: Nakon odlaska iz Moskve, uslijedio je transfer u Juventus. Da li ste mogli da zamislite tako nešto kada ste počinjali karijeru?

KRASIĆ: Kao dete sam maštao da bar 15 minuta dobijem priliku da obučem dres Juventusa, a onda odjednom dođeš u situaciju da oni dolaze tebi na noge i nude ti ogroman novac da postaneš njihov član. Direktno iz ruskog prvenstva sam ušao u prvo kolo Serije A. Nije lako doći u takvu ligu i pružati dobre partije, što je meni uspelo.

GLAS: Sve je bilo kao u bajci, do kobnog 34. minuta utakmice u Bolonji, kada ste, prema procjeni italijanske javnosti, isfolirali prekršaj za najstrožu kaznu. Šta se zapravo desilo?

KRASIĆ: Uf, dosta je to uticalo... Kaznili su me sa tri, četiri utakmice neigranja. Malo sam ispao iz forme. Inače, snimak tog duela je pokazao da, kao, nije bilo kontakta i na mene se obrušila cela Italija. Medijska hajka je bila nepodnošljiva i sve je krenulo nizbrdo.

GLAS: Karijeru ste završili prije četiri godine i nestali sa javne scene. Šta danas radite?

KRASIĆ: Sad mi je najlepše. Dok su klinci bili mali, nisam mogao da budem s njima zbog karantina, utakmica i drugih obaveza. Dosta se družim i sa prijateljima. Pratim Vojvodinu, drago mi je da je ta priča oko “crveno-belih” krenula napred, lepo sve to izgleda. Trener Milan Rastavac i sportski sektor rade odličan posao. Što se mene tiče, razmišljam i šta bih mogao raditi u budućnosti, ali sigurno je da će to biti nešto u vezi sa sportom.

Bufon

GLAS: Kakav je izbliza Đanluiđi Bufon?

KRASIĆ: Bufon je velika ličnost italijanskog sporta, pravi brend i legenda. Bilo mi je zadovoljstvo što sam s njim dijelio svlačionicu. Ima tu “golmansku ludost”, ali na treninzima i utakmicama uvek je maksimalno fokusiran. Imao sam veliku podršku od njega i Del Pjera.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.