Милош Красић за “Глас Српске”: Промашај из Нелспруита ми је ноћна мора

Некадашњи репрезентативац Србије Милош Красић био је један од главних протагониста репрезентације Србије у квалификацијама и на Свјетском првенству у Јужној Африци. Некада вихорни деснокрилни везиста данас живи у Новом Саду и ужива у пензионерским данима.

Минулог викенда био је гост Бањалуке на хуманитарном фудбалском турниру ветерана “Ми играмо, оне побјеђују”. Радо је пристао на разговор за “Глас Српске”. Била је то идеална прилика да се присјетимо најзначајнијих детаља из његове богате каријере. Прича нас је одмах одвела у Нелспруит, Јужна Африка, мјесто страдања српске репрезентације, којој се све отворило на Мундијалу. Било је потребно “само” остати непоражен против Аустралије.

- После победе против Немачке мислили смо да ћемо савладати и “кенгуре”. Кренуло је добро. Прво полувреме смо одиграли перфектно. Требао нам је један погодак, али... Имао сам ту шансу, било како да сам је ударио, али десио се тај најгори могући начин од 100 могућих, у делићу секунде је тако испало. Жао ми је стварно. Тај промашај ми је ноћна мора - са дозом сјете у гласу признаје Красић.

ГЛАС: Прва станица у каријери била Вам је Војводина. За кога сте навијали прије доласка међу “црвено-бијеле”?

КРАСИЋ: Искрено, као клинац сам навијао за Партизан, али сам одрастао у Новом Саду, где се и родила та љубав према Војводини. Дугујем велику захвалност свим тим људима који су, откако сам дошао, па до моје деветнаесте године, бринули о мени и показали ми прави пут.

ГЛАС: Какав је осјећај истрчати на “Стамфорд бриџ” два мјесеца након доласка из Војводине?

КРАСИЋ: Био сам јако узбуђен, првих неколико минута нисам могао да верујем где сам. Пар месеци пре тога све сам то гледао на телевизији, а сада сам ја ту, али то је фудбал, живот, све се мења у тренутку.

ГЛАС: ЦСКА је постао прва екипа у историји руског фудбала која је успјела да освоји неки европски куп. Имали сте и пријем код предсједника Русије Владимира Путина?

КРАСИЋ: У спорту треба имати и среће, бити у право време на правом месту. Што се тиче пријема, треба сат времена да се дође до Путиновог кабинета. Велика је то част и задовољство упознати председника највеће земље света и дружити се мало с њим.

ГЛАС: Након одласка из Москве, услиједио је трансфер у Јувентус. Да ли сте могли да замислите тако нешто када сте почињали каријеру?

КРАСИЋ: Као дете сам маштао да бар 15 минута добијем прилику да обучем дрес Јувентуса, а онда одједном дођеш у ситуацију да они долазе теби на ноге и нуде ти огроман новац да постанеш њихов члан. Директно из руског првенства сам ушао у прво коло Серије А. Није лако доћи у такву лигу и пружати добре партије, што је мени успело.

ГЛАС: Све је било као у бајци, до кобног 34. минута утакмице у Болоњи, када сте, према процјени италијанске јавности, исфолирали прекршај за најстрожу казну. Шта се заправо десило?

КРАСИЋ: Уф, доста је то утицало... Казнили су ме са три, четири утакмице неиграња. Мало сам испао из форме. Иначе, снимак тог дуела је показао да, као, није било контакта и на мене се обрушила цела Италија. Медијска хајка је била неподношљива и све је кренуло низбрдо.

ГЛАС: Каријеру сте завршили прије четири године и нестали са јавне сцене. Шта данас радите?

КРАСИЋ: Сад ми је најлепше. Док су клинци били мали, нисам могао да будем с њима због карантина, утакмица и других обавеза. Доста се дружим и са пријатељима. Пратим Војводину, драго ми је да је та прича око “црвено-белих” кренула напред, лепо све то изгледа. Тренер Милан Раставац и спортски сектор раде одличан посао. Што се мене тиче, размишљам и шта бих могао радити у будућности, али сигурно је да ће то бити нешто у вези са спортом.

Буфон

ГЛАС: Какав је изблиза Ђанлуиђи Буфон?

КРАСИЋ: Буфон је велика личност италијанског спорта, прави бренд и легенда. Било ми је задовољство што сам с њим дијелио свлачионицу. Има ту “голманску лудост”, али на тренинзима и утакмицама увек је максимално фокусиран. Имао сам велику подршку од њега и Дел Пјера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.