Dejan Unčanin, rukometaš Borac m:tela: Preduslov da ne misliš da sve znaš

Banjaluka - Poraz od Zrinjskog, koji vjerovatno znači i oproštaj od titule, najteže je pao najiskusnijem prvotimcu Borac m:tela Dejanu Unčaninu, koji je desetak minuta sjedio na klupi sa majicom navučenom preko glave, ne progovorivši ni sa kim.

Iskrena emocija i tuga poslije, rekli bismo, sasvim običnog meča, kojih je u dvije decenije dugoj karijeri odigrao bezbroj, odslikavaju njegov karakter i pobjednički duh koji je jak i u 41. godini, baš kao kada je prvi put zakoračio u "Borik". Bio je tužan iz nekoliko razloga, jer Borac nije navikao da gubi pred svojom publikom, kao ni da dva ili više mečeva u nizu ne zna za uspjeh.

- Sve mi je jako teško palo. Baš sam se potrošio, mnogo više emotivno nego fizički. u utakmicu protiv Maglaja nisam ušao 100 odsto spreman zbog prethodno preležanog gripa. Osjećao sam da nisam dao sve ono što sam mogao i što se od mene očekivalo. Nisam htio da se to ponovi protiv Zrinjskog pred našom publikom. Kako se približavala utakmica, bio sam sve ubjeđeniji u našu pobjedu. Nažalost, desio se još jedan neuspjeh i emocije su proradile - počeo je Unčanin.

Na konstataciju da je malo čudno što najiskusnijem poraz najteže pada, malo je zastao, pa nastavio.

- Ne mogu momcima ništa da zamjerim, zaista smo se borili. Od nekih se očekivalo možda malo više, ali naiđe takav dan u kojem neće pa neće. Na kraju krajeva, svi smo različiti i svako na poraz reaguje na svoj način. Bitno je da mladi imaju dugoročni cilj. Siguran sam da se iz poraza, ako se shvati na pravi način, može mnogo naučiti. Često pričam s njima, ne želim da budem dežurni "policajac" i vučem ih za uši, trudim se da im na terenu svojim primjerom pokažem ono što mislim da je ispravno. Vjerujem da imam dosta iskustva, pričam im da bih i ja u karijeri neke stvari uradio drugačije jer sam se opekao na svojim greškama. Kada sam u 24. godini bio četvrti ili peti strijelac španske lige, mislio sam da klub ne može da funkcioniše bez mene, a ispostavilo se da i te kako može. U sportu, pa i životu, nema nedodirljivih, svaka naredna utakmica je novo dokazivanje. Borac bi svakom mladom igraču trebalo da posluži kao odskočna daska i da svoj boravak u klubu maksimalno iskoristi za učenje i napredak - rekao je Unčanin.

Utisak je da se nekoliko momaka pomalo izgubilo na tom putu, odnosno da ne napreduju onako kako im je predviđano.

- Osnovni preduslov za napredak je da ne misliš da sve znaš, samo tada si spreman da prihvatiš sugestiju i da učiš. Opet kažem, govorim iz svog iskustva, jer nisam ni ja bio bezgrešan u tim godinama. Nažalost, na našim prostorima ne može čovjek da se dugoročno obezbijedi od igranja rukometa, baš kao što to nije mogla ni moja generacija. Mi smo tada trenirali i igrali i kada je kasnila plata po deset mjeseci, ali smo gurali naprijed, jer smo imali svoj cilj. Moj otac to lijepo kaže, prvo si mlad i talentovan, zatim si sa 22-23 samo mlad, a za nekoliko godina više nisi ni mlad ni talentovan. Mjeri se da li si igrač ili nisi. Vrijeme brzo prođe, a ko misli da je suprotno, demantovaće ga samo vrijeme. Svaki dan treba da se iskoristi za napredovanje i odrastanje - zaključio je Unčanin.

Mijatović razbio bradu

Dodatni peh pred sutrašnje gostovanje lideru Vogošći zadesio je Banjalučane, jer je lijevi bek Srđan Mijatović zaradio sedam kopči na bradi.

- Ne znamo hoće li biti spreman. Sa ili bez njega moraćemo dobro da zapnemo. Zvučalo bi neozbiljno da prijetimo prvoj ekipi na tabeli, pogotovo poslije dva poraza. Pogledali smo se u oči, sigurno je da ćemo se skupiti i da nećemo izgledati kao grupa građana do kraja prvenstva, čak i ukoliko izgubimo šanse za titulu. Međutim, ova liga je pokazala da nema nedodirljivih i da je još sve moguće - rekao je Unčanin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.