Дејан Унчанин, рукометаш Борац м:тела: Предуслов да не мислиш да све знаш

Бањалука - Пораз од Зрињског, који вјероватно значи и опроштај од титуле, најтеже је пао најискуснијем првотимцу Борац м:тела Дејану Унчанину, који је десетак минута сједио на клупи са мајицом навученом преко главе, не проговоривши ни са ким.

Искрена емоција и туга послије, рекли бисмо, сасвим обичног меча, којих је у двије деценије дугој каријери одиграо безброј, одсликавају његов карактер и побједнички дух који је јак и у 41. години, баш као када је први пут закорачио у "Борик". Био је тужан из неколико разлога, јер Борац није навикао да губи пред својом публиком, као ни да два или више мечева у низу не зна за успјех.

- Све ми је јако тешко пало. Баш сам се потрошио, много више емотивно него физички. у утакмицу против Маглаја нисам ушао 100 одсто спреман због претходно прележаног грипа. Осјећао сам да нисам дао све оно што сам могао и што се од мене очекивало. Нисам хтио да се то понови против Зрињског пред нашом публиком. Како се приближавала утакмица, био сам све убјеђенији у нашу побједу. Нажалост, десио се још један неуспјех и емоције су прорадиле - почео је Унчанин.

На констатацију да је мало чудно што најискуснијем пораз најтеже пада, мало је застао, па наставио.

- Не могу момцима ништа да замјерим, заиста смо се борили. Од неких се очекивало можда мало више, али наиђе такав дан у којем неће па неће. На крају крајева, сви смо различити и свако на пораз реагује на свој начин. Битно је да млади имају дугорочни циљ. Сигуран сам да се из пораза, ако се схвати на прави начин, може много научити. Често причам с њима, не желим да будем дежурни "полицајац" и вучем их за уши, трудим се да им на терену својим примјером покажем оно што мислим да је исправно. Вјерујем да имам доста искуства, причам им да бих и ја у каријери неке ствари урадио другачије јер сам се опекао на својим грешкама. Када сам у 24. години био четврти или пети стријелац шпанске лиге, мислио сам да клуб не може да функционише без мене, а испоставило се да и те како може. У спорту, па и животу, нема недодирљивих, свака наредна утакмица је ново доказивање. Борац би сваком младом играчу требало да послужи као одскочна даска и да свој боравак у клубу максимално искористи за учење и напредак - рекао је Унчанин.

Утисак је да се неколико момака помало изгубило на том путу, односно да не напредују онако како им је предвиђано.

- Основни предуслов за напредак је да не мислиш да све знаш, само тада си спреман да прихватиш сугестију и да учиш. Опет кажем, говорим из свог искуства, јер нисам ни ја био безгрешан у тим годинама. Нажалост, на нашим просторима не може човјек да се дугорочно обезбиједи од играња рукомета, баш као што то није могла ни моја генерација. Ми смо тада тренирали и играли и када је каснила плата по десет мјесеци, али смо гурали напријед, јер смо имали свој циљ. Мој отац то лијепо каже, прво си млад и талентован, затим си са 22-23 само млад, а за неколико година више ниси ни млад ни талентован. Мјери се да ли си играч или ниси. Вријеме брзо прође, а ко мисли да је супротно, демантоваће га само вријеме. Сваки дан треба да се искористи за напредовање и одрастање - закључио је Унчанин.

Мијатовић разбио браду

Додатни пех пред сутрашње гостовање лидеру Вогошћи задесио је Бањалучане, јер је лијеви бек Срђан Мијатовић зарадио седам копчи на бради.

- Не знамо хоће ли бити спреман. Са или без њега мораћемо добро да запнемо. Звучало би неозбиљно да пријетимо првој екипи на табели, поготово послије два пораза. Погледали смо се у очи, сигурно је да ћемо се скупити и да нећемо изгледати као група грађана до краја првенства, чак и уколико изгубимо шансе за титулу. Међутим, ова лига је показала да нема недодирљивих и да је још све могуће - рекао је Унчанин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.