Andrija Gerić, trofejni srpski odbojkaš za “Glas Srpske”: Iz “Mekdonaldsa” do olimpijskog zlata

Na putu do olimpijskog zlata u Sidneju smo švercovali klopu iz “Mekdonaldsa”. U karijeri žalim samo za četiri stvari. Važno je sam praviti svoje izbore. Biti funkcioner u Srbiji je, nažalost, povezano sa politikom. Psihologija me je uvek interesovala, nekada sam uživao u prvom tempu, a sada u pobedama mojih klijenata.

Ovako bi se, u najkraćim crtama, mogao prepričati razgovor sa Andrijom Gerićem, trofejnim srpskim odbojkašem koji je u klupskoj i reprezentativnoj karijeri osvojio gotovo sve, a potom napravio zaokret i postao uspješan sportski psiholog.

Dijete Vojvodine je obilježilo jednu odbojkašku epohu. Sa “plavima” je dominirao kontinentom, prije okruglo dvije decenije u Sidneju dosanjao olimpijski san, dok je braneći boje Lubea, Latine, Panatinaikosa, Fenerbahčea... pomjerao granice i na klupskom nivou.

Nakon što je okačio patike o klin, čovjek koji je iz smeča imao doseg od impozantnih 350 centimetara, odlučio je da se oproba na malo drugačijem frontu. Ipak, na početku priče za “Glas Srpske” vratili smo se u jesen 2000. godine, kada su Gerić, braća Vladimir i Nikola Grbić, Goran Vujević, Ivan Miljković, Vasa Mijić i društvo osvojili najvažniju medalju. I, na putu do nje, imali su “skriveni” sastojak.

- Kao anegdotu bih izdvojio to da smo se na Igrama u Sidneju dosta hranili u “Mekdonaldsu”. Kad kažem dosta, mislim na to da smo jednom u tri dana nešto “prošvercovali” iz “Meka” u naš redovni meni - otkrio je Gerić.

GLAS: Kada se dogodio prelomni trenutak u kojem ste pomislili da ekipa može podići pehar namijenjen olimpijskom prvaku?

GERIĆ: Od početka smo u to verovali. Iako smo izgubili prve dve utakmice, bili smo svesni da smo igrali dosta dobro i da smo i dalje pod “jakom” teretanom. Naš dogovor je bio da budemo na vrhuncu forme za četvrtfinale, jer to je odlučujuća utakmica na Igrama. Ili igraš za medalje ili ideš kući.

GLAS: Da li je generacija iz Sidneja ostala na okupu?

GERIĆ: Sa ponekim igračima retko, ali uglavnom sam sa svima u redovnom kontaktu. Sa nekima sam u kumovskim vezama ili poslovnim relacijama. Takvi veliki događaji vas povežu za čitav život i nadam se da ćemo se družiti još dugo i ići zajedno da gledamo neke buduće Olimpijske igre i klince koji dolaze.

GLAS: Zvanično najbolji poen u istoriji odbojke je “onaj” Vanjin iz sidnejskog finala protiv Rusije kada je preskočio reklamu da spasi loptu, vratio se na teren i blokirao Romana Jakovljeva. Koliko takav potez može da podigne ekipu i “napumpa” joj samopouzdanje?

GERIĆ: Taj potez više utiče na protivnika u smislu da se obeshrabri, jer nije u stanju da osvoji već dobijen poen! Sigurno je da takvi potezi ostaju u lepom sećanju svima nama koji smo bili deo toga, kao i publici.

GLAS: Šta je potrebno uraditi pa da neka nova generacija ponovi uspjeh Vaše iz Sidneja?

GERIĆ: Planiranje, ulaganje i ozbiljan rad kroz sve selekcije. To je posao koji mora da uradi Savez ukoliko želi da naše reprezentacije budu u vrhu.

GLAS: Za 20 godina karijere osvojili ste 40 medalja, praktično sve što se osvojiti može. Ostaje li žal ne nečim?

GERIĆ: Žao mi je svetskih prvenstava 2002. i 2006. godine na kojima smo gubili od Brazila u polufinalu i onda završili kao četvrti. Žao mi je i Igra u Atini 2004. jer smo zbog bolesti sedam igrača bili desetkovani i nismo uspeli da uzmemo medalju, a tada smo imali možda i najjaču reprezentaciju. Takođe, ostaje žal i za Svetskom ligom 2003. u Madridu, gde smo opet izgubili od Brazila 2:3 u jednoj od najnapetijih utakmica ikada u odbojci. Dakle, žalim samo za četiri stvari, što je super!

GLAS: Trenirali ste i džudo, uporedo se bavili košarkom, na kraju ste odabrali odbojku. Jeste li se ikada zapitali šta bi bilo kad bi bilo da ste odabrali jedan od druga dva sporta?

GERIĆ: Džudo me je naučilo kako da padam. Mislim da, da sam izabrao košarku, ne bih bio na Olimpijskim igrama, ali bih igrao na nekom solidnom nivou. U životu nekad pravite izbore i desi se da napravite “prave”. Važno je sam praviti svoje izbore, zato što je to onda tvoja odgovornost, šta god da se desi.

GLAS: Košarkaški trener Vam je, nakon što ste odabrali odbojku, rekao da se više ne vraćate. Koliko Vas je to “guralo” naprijed?

GERIĆ: To mi je sigurno bio motiv kasnije u karijeri, ali me je to onda sa 13 godina strašno pogodilo. On baš i nije bio dobar pedagog.

GLAS: Mnogi Vaši saigrači su ostali u odbojci, da li kao funkcioneri ili treneri. Kako to da ste se okrenuli sportskoj psihologiji?

GERIĆ: Mene je psihologija i mentalna priprema uvek interesovala kroz karijeru. Uživam da pomažem drugima da ostvare ono što žele i budem deo njihovog uspeha. U Srbiji je biti funkcioner, nažalost, povezano sa politikom i to je potpuno pogrešno, ali je tako.

GLAS: Da li je lakše bilo da se taktički prilagođavate protivniku dok ste aktivno igrali ili danas da se prilagodite klijentu od kojeg baš i ne znate šta da očekujete?

GERIĆ: Moj posao je danas da ispitam kako klijent razmišlja i prilagodim njegovo razmišljanje za potrebe onoga što klijent želi da ostvari. Razlika je što sam se u igri ja prilagođavao, a sada u radu pomažem klijentu da se on prilagodi onome što želi.

GLAS: Koji su najbitniji aspekti za uspjeh jednog profesionalca - tehničko-taktičke mogućnosti ili psiha?

GERIĆ: Tehnika, taktika i fizika su baza, a psiha je nadogradnja i bez sva četiri aspekta nema dobrih rezultata.

GLAS: Radeći sa klijentima iz sportskih oblasti koje Vam nisu bile toliko poznate, koje su najzanimljivije nove stvari koje ste naučili?

GERIĆ: Naučio sam koje su majstorske kate u karateu, šta je “mauntin bord”, kako se upravlja konjem, o čemu šahisti razmišljaju kad su u cajtnotu...

GLAS: Koliko se kod nas posvećuje pažnja sportskoj psihologiji i na kojem smo nivou po tom pitanju u odnosu na region i razvijene zemlje?

GERIĆ: Na Igrama u Riju selekcija Australije je imala jednog psihologa na sedam sportista svoje ekipe, a Srbija, čini mi se, jednog na ceo tim. Sa kolegama se borim da to bude na mnogo višem nivou, jer mi u ovoj delatnosti kasnimo za svetom bar 30 godina.

GLAS: Koji je bolji osjećaj, poslati na liniju prvi tempo za titulu ili pomoći nekom sportisti da pobijedi svoje demone i izađe na pravi put?

GERIĆ: Oba osećaja su lepa na svoj način. Nekada sam uživao u prvom tempu, a sada uživam u pobedama mojih klijenata.

GLAS: Za kraj, da li postoji nešto što Vas novinari nikada nisu pitali, a što ste željeli reći, nevezano za bilo koju oblast?

GERIĆ: Želim da kažem: Uživajte u onome što radite ili promenite posao! Sve najbolje u 2021!

Ne postoji instant rezultat

GLAS: Kako ocjenjujete trenutno stanje srpske odbojke?

GERIĆ: Kvalitet domaće lige se malo podigao, jer su se igrači koji imaju određeni kvalitet vratili zbog korone. Ipak, situacija u muškoj odbojci je loša zato što je broj dečaka koji treniraju vrlo mali. Košarka nas je porazila. Drugi faktor je što mladi žele instant rezultat, a toga u sportu nema. Potreban je trud i rad. U ženskoj odbojci je situacija malo bolja, mada su naši klubovi u poređenju sa evropskim vrlo slabi. Muška reprezentacija je neodlaskom na Igre pala na rang-listama i teško će biti vratiti se na staze uspeha i pored titule Evropskog šampiona. Ženska reprezentacija je na vrhuncu i od devojaka očekujemo velike rezultate.

Zatucano društvo

GLAS: Koji takmičari više traže pomoć psihologa, oni iz individualnih ili kolektivnih sportova?

GERIĆ: Svi. Razlika je što se sportisti iz timskih sportova više boje šta će reći saigrači ako saznaju. Moja misija je da objasnim sportistima da je ići kod psihologa korisno i dobro za njihove karijere i rezultate, jer u Srbiji je i dalje ponekad ići kod psihologa sramota. Mi smo tradicionalno i zatucano društvo i verujem da će se stvari promeniti.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.