Nije bitno da li ste otišli na more ili planinu, bitno je da se odmorite

Kada je odlazak na godišnji odmor u pitanju, prije svega treba imati u vidu psihološki momenat, jer već sama činjenica da ćemo ići negjde na odmor, doprinosi tome da se bolje osjećamo, napominje profesorka Mazić.

Razgovor Ivane Božović sa prof. dr Sanjom Mazić

„Taj psihološki uticaj može čak i da se mjeri, a naučnici se stvarno trude da nađu neke parametre preko kojih bi mogli da dokažu da bi stvarno trebalo da idemo na odmor, kao i šta se sve to dešava tokom odmora sa našim organizmom“, dodaje profesorka.

Sa druge strane, i samo mjesto na koje idemo ima neke svoje blagodati, ali bitno je da se na neki način posvetimo sebi, da izađemo iz svakodnevice, da se oslobodimo stresa, da spavamo onoliko koliko želimo i koliko nam organizam traži.

Šta liječi boravak na planini

Kada govorimo o planinama, kao na primijer što je Zlatibor koji je na 1.500 metara nadmorske visine, Kopaonik dvije hiljade, koliko i Stara planina, Zlatar oko 1.600 metara, prije svega moramo da imamo u vidu da je sa aspekta medicine bitno što promjenom nadmorske visine dolazi do promjena u vazduhu, odnosno vazduh je razrjeđeniji i organizam prolazi kroz jedan period adaptacije.

„Sigurno je ako na nekoj destinaciji boravite kratko, te adaptacije se neće razviti i zato se mi često šalimo da su naši učitelji govorili da je 21 neki magični broj i da bi trebalo 21 dan boraviti na nekom mjestu, odnosno nekom okruženju“, ističe doktorka.

Evropski kardiolozi su takođe došli do tog zaključka i u studiji koja je upravo objavljena, u kojoj je 40 godina praćeno preživljavanje i rizik od umiranja kod ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću, koji se hrane kako treba i koji su ostavili pušenje, došli do zaključka da će se za 37 odsto smanjiti rizik od umiranja kod onih koji su 21 dan proveli na odmoru.

„Mi generalno savetujemo onima koji imaju srčanih problema da idu na planine, ali to nije samo uticaj nadmorske visine, već je više uticaj temperature. Ali zbog promena i adaptacije organizma, preporučuje se negde do 800 metara nadmorske visine“, dodaje prof. Mažić.

Koje su blagodati mora

Kod mnogih je takođe psihološki momenat u prvom planu i misle da ako nisu otišli na more, da nisu imali godišnji odmor, mada sa aspekta medicine, boravak na moru ima realne blagodati po naše zdravlje.

„Ta jodna isparenja na moru su jako dobra za sve pacijente koji imaju problema sa respiratornim putevima, tako da svim asmatičarima, onima koji imaju bronhitis ili opstruktivnu bolest pluća, sigurno ćemo savjetovati more. Ali more utiče i na našu kožu, zato ne preterivati sa sunčanjem“, napominje doktorka.

Takođe, u zavisnosti kako neko pliva, ova aktivnost angažuje sve mišiće, što je naročito korisno prije svega za djecu u rastu i razvoju jer se njima posebno preporučuje plivanje.

Kod talaso terapije je prevashodno pozitivan uticaj morske vode, morskog vazduha, blata, morskih algi, nekih eteričnih ulja i savjetuje se svima.

„Sa talaso terapijom se ne može pretjerati jer njeni pozitivni uticaji na organizam su višestruki. Prvo je taj uticaj na cirkulaciju, jer i sami znamo kada se kupamo u toploj vodi da praktično imamo manje bolova, da se otputšta mišić koji je u grču. Koža nam se proljepšava, nemamo probleme sa sinusima, smanjuje se mogućnost alergija, povećava imunitet, tako da blagodati su mnoge“, ističe doktorka.

Ako ne može 21, onda je možda osam magičan broj

Jedna norveška studija je pokazala da je osam magičan broj i da ćemo za osam dana odmora postići sve pozitivne efekte. Međutim, poslije toga su radili istraživanje šta se dešava kada se vratite u svakodnevicu i utvrdili da se za sedam dana svi pozitivni efekti koje ste stekli za osam dana izgubiti i da se čak može javiti povećani stres, jer smo tužni što više nismo tamo i što nismo mogli duže da ostanemo.

„Zato bi trebalo malo da zastanemo i da shvatimo da nam je odmor potreban. Svako se može odmoriti na način koji njemu odgovara. Nije bitno da li je more, ili planina, ili selo, ili je vikendica, ili je kod kuće. Ali prosto taj odmor je nešto što je organizmu potrebno“, zaključuje prof. dr Sanja Mazić.

Naučno je dokazano da jedino što sigurno pomaže u oporavku vrhunskih sportista, na primjer, je san i to dva sata dnevno. Tako da treneri insistiraju da njihovi sportisti poslije ručka obavezno odspavaju, jer je to jedino sredstvo za oporavak, prenosi RTS-rs.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.