Dušan Proroković, politički analitičar: Da je ostao izvorni Dejton, danas ne bi bilo krize

Veljko Zeljković
Dušan Proroković, politički analitičar: Da je ostao izvorni Dejton, danas ne bi bilo krize

Čim se imenuju neki novi specijalni izaslanici za Balkan, to znači da je u proteklom periodu klasična međunarodna diplomatija pretrpjela neuspjeh na ovim prostorima. Kaže ovo u intervju za “Glas Srpske” politički analitičar Dušan Proroković, analizirajući potez Velike Britanije da i ona, a nakon evropskog i američkog, imenuje i svog specijalnog izaslanika za Balkan.

- Nije ovo posledica njihove preterane zainteresovanosti za Balkan, nego zbog toga što su ovde u proteklih desetak godina demolirane politike Brisela, Vašingtona i Londona. Zato i šalju nekakve specijalne izaslanike. Ali, ne treba zaboraviti da Zapad nije više jedini ključni faktor. Tu su Kinezi i Rusi, ali i Turci. Promenile su se okolnosti. Zbog toga ne vidim neki novi manevarski prostor za razne Eskobare ili britanske specijalce. Mogu samo napraviti veći haos na Balkanu, ukoliko nastave da insistiraju na neprihvatljivim stvarima i rešenjima. Pogledajte samo šta su napravili u Crnoj Gori. Haos, koji više ni oni ne mogu da kontrolišu - kaže Proroković.

GLAS: Kako da se Srpska odupre svim ovim diplomatskim pritiscima?

PROROKOVIĆ: Imamo Dejtonski sporazum od kojeg se odustalo. I to je najveći problem. Na taj način je raznim visokim predstavnicima data mogućnost da vode jednu opasnu priču koja je na kraju trebalo da završi ukidanjem ovog sporazuma. Kada su preterali i kada je rukovodstvo Srpske videlo da više ne može da popušta, javio se problem, jer međunarodna zajednica ne može više raditi šta hoće. Srpska treba da insistira na dosljednom poštovanju Dejtona i vraćanju nadležnosti. Da je ostao “stari” Dekton, ovoga danas ne bi bilo. Bio bi mnogo čistiji račun između tri naroda. Sada prete sankcijama. To su radili i u nekom ranijem periodu pa šta su dobili - nefunkcionalnu BiH

GLAS: Koliko je i sam Balkan kolateral u odnosima Vašingtona i Moskve i te jedne priče u vezi sa navodnim malignim ruskim uticajem?

PROROKOVIĆ: Vašington gura tu priču konstantno. Od Baltika, do Avganistana. Prosto po toj matrici pokušavaju i ovde nešto da urade da bi homogenizovali svoj blok. Ali vidite koliko im to polazi za rukom. Puno pričaju o tome, ali retorika ne završava posao. Treba znati i da Balkan nije centralni prostor na kojem se Amerika sukobljava sa Rusima i Kinezima. Mi smo tu neko periferno bojište, a što je za nas dobro. Verujem da ovo ne može prerasti u neku ozbiljniju krizu praćenu nekim oružanim sukobom. Ali da li će biti čarki, pa sigurno hoće. I to će trajati. Ima jedna naša srpska poslovica: “Ne dobija lep nego uporan”. I tako je u zapadnoj diplomatiji. Oni će i dalje insistirati na nekim stvarima, pritiskati i pretiti. Ali, to više ne prolazi.

GLAS: U ovu diplomatsku ofanzivu uključio se i Januš Bugajski, američki politički analitičar i bošnjački lobista, koji je upozorio kako naoružavanje Srbije treba da zabrine njene komšije.

PROROKOVIĆ: Bugajski je branio i Mila Đukanovića. Mogli ste da vidite kako je siroti Milo na kraju završio. Ne može više da pobedi ni u Mojkovcu. Mislim da precenjujemo snagu ovakvih i sličnih lobista. Istina, on je nekada bio uticajan, ali to je bilo davno. Prošlo je vreme i Danijela Servera, ali i Medlin Olbrajt, koja vuče za sobom čitavu tu grupu bošnjačkih lobista. Ona ima novu funkciju, ali šta joj ona znači u ovom novom svetu sa promenjenim okolnostima? Ništa. Prosto vreme se ne može vratiti. Procesi su nepovratni. Izjave Bugajskog verovatno nekima prijaju, ali one ne mogu bitno uticati na kreiranje spoljne politike Vašingtona. Mislim da će Bajdenova administracija uraditi brojne kompromise, a pogotovo kada u Beograd dođe Kristofer Hil. On pripada grupi iskusnih američkih diplomata koji ne srljaju i znaju da se prihvatljiva rešenja ne mogu tek tako nametati, a pogotovo ako niste spremni da to vojno ispratite. A to SAD na prostorima zapadnog Balkana nisu spremne, ma kako se neki tome nadali.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana