Душан Пророковић, политички аналитичар: Да је остао изворни Дејтон, данас не би било кризе

Вељко Зељковић
Душан Пророковић, политички аналитичар: Да је остао изворни Дејтон, данас не би било кризе

Чим се именују неки нови специјални изасланици за Балкан, то значи да је у протеклом периоду класична међународна дипломатија претрпјела неуспјех на овим просторима. Каже ово у интервју за “Глас Српске” политички аналитичар Душан Пророковић, анализирајући потез Велике Британије да и она, а након европског и америчког, именује и свог специјалног изасланика за Балкан.

- Није ово последица њихове претеране заинтересованости за Балкан, него због тога што су овде у протеклих десетак година демолиране политике Брисела, Вашингтона и Лондона. Зато и шаљу некакве специјалне изасланике. Али, не треба заборавити да Запад није више једини кључни фактор. Ту су Кинези и Руси, али и Турци. Промениле су се околности. Због тога не видим неки нови маневарски простор за разне Ескобаре или британске специјалце. Могу само направити већи хаос на Балкану, уколико наставе да инсистирају на неприхватљивим стварима и решењима. Погледајте само шта су направили у Црној Гори. Хаос, који више ни они не могу да контролишу - каже Пророковић.

ГЛАС: Како да се Српска одупре свим овим дипломатским притисцима?

ПРОРОКОВИЋ: Имамо Дејтонски споразум од којег се одустало. И то је највећи проблем. На тај начин је разним високим представницима дата могућност да воде једну опасну причу која је на крају требало да заврши укидањем овог споразума. Када су претерали и када је руководство Српске видело да више не може да попушта, јавио се проблем, јер међународна заједница не може више радити шта хоће. Српска треба да инсистира на досљедном поштовању Дејтона и враћању надлежности. Да је остао “стари” Дектон, овога данас не би било. Био би много чистији рачун између три народа. Сада прете санкцијама. То су радили и у неком ранијем периоду па шта су добили - нефункционалну БиХ

ГЛАС: Колико је и сам Балкан колатерал у односима Вашингтона и Москве и те једне приче у вези са наводним малигним руским утицајем?

ПРОРОКОВИЋ: Вашингтон гура ту причу константно. Од Балтика, до Авганистана. Просто по тој матрици покушавају и овде нешто да ураде да би хомогенизовали свој блок. Али видите колико им то полази за руком. Пуно причају о томе, али реторика не завршава посао. Треба знати и да Балкан није централни простор на којем се Америка сукобљава са Русима и Кинезима. Ми смо ту неко периферно бојиште, а што је за нас добро. Верујем да ово не може прерасти у неку озбиљнију кризу праћену неким оружаним сукобом. Али да ли ће бити чарки, па сигурно хоће. И то ће трајати. Има једна наша српска пословица: “Не добија леп него упоран”. И тако је у западној дипломатији. Они ће и даље инсистирати на неким стварима, притискати и претити. Али, то више не пролази.

ГЛАС: У ову дипломатску офанзиву укључио се и Јануш Бугајски, амерички политички аналитичар и бошњачки лобиста, који је упозорио како наоружавање Србије треба да забрине њене комшије.

ПРОРОКОВИЋ: Бугајски је бранио и Мила Ђукановића. Могли сте да видите како је сироти Мило на крају завршио. Не може више да победи ни у Мојковцу. Мислим да прецењујемо снагу оваквих и сличних лобиста. Истина, он је некада био утицајан, али то је било давно. Прошло је време и Данијела Сервера, али и Медлин Олбрајт, која вуче за собом читаву ту групу бошњачких лобиста. Она има нову функцију, али шта јој она значи у овом новом свету са промењеним околностима? Ништа. Просто време се не може вратити. Процеси су неповратни. Изјаве Бугајског вероватно некима пријају, али оне не могу битно утицати на креирање спољне политике Вашингтона. Мислим да ће Бајденова администрација урадити бројне компромисе, а поготово када у Београд дође Кристофер Хил. Он припада групи искусних америчких дипломата који не срљају и знају да се прихватљива решења не могу тек тако наметати, а поготово ако нисте спремни да то војно испратите. А то САД на просторима западног Балкана нису спремне, ма како се неки томе надали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана