Stejt department: 25 miliona ljudi žrtve trgovine ljudima

VAŠINGTON - Oko 25 miliona ljudi su žrtve trgovine ljudima širom svijeta, saopštio je američki Stejt department, dok je državni sekretar Entoni Blinken posebno ukazao na humanitarne posljedice rata u Ukrajini.

Blinken je ukazao da se milioni Ukrajinaca, interno raseljenih ili prinuđenih da napuste Ukrajinu, suočavaju sa povećanim rizikom od trgovine ljudima, što ih čini "veoma ranjivim na eksploataciju". Nevladina organizacija za borbu protiv trgovine ljudima Estrada, primila je "hiljade" poziva od Ukrajinaca u pet mjeseci od početka rata, rekao je Blinken istakavši da su oko 90 odsto njih raseljene žena i djece.

U ovogodišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima se navodi da je poboljšan status 21 zemlje zbog povećanih napora u borbi protiv trgovine ljudima. Na zahtjev zakonodavaca u Predstavničkom domu američkog Kongresa u izvještaj je unijeto novo poglavlje o državnom sponzorisanju trgovine ljudima.

U tom poglavlju se navodi da je Rusija pokazala da politika vlade ili „državni obrazac trgovine ljudima", uključuje i aktivno saučesništvo u prinudnom radnom angažovanju sjevernokorejskih radnika. Uz Rusiju je u izvještaju još 10 država: Avganistan, Burma, Kuba, Eritreja, Iran, Severna Koreja, Južni Sudan, Sirija, Turkmenistan i Jemen. Međutim, Rusija se nalazi i na posebnoj listi nacija koje je Stejt department označio kao one "koje imaju državne oružane snage, policiju ili druge bezbjednosne strukture, ili oružane grupe koje sponzoriše vlada, a koje regrutuju ili koriste decu-vojnike", ističući da u tu grupu spadaju i Avganistan, Burma, Iran, Jemen i još šest zemalja.

Izvještaj se bavi i situacijom na Zapadnom Balkanu, pri čemu su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i tzv. Kosovo u u kategoriji dva. Za Srbiju se navodi da je nazadovala i da je, iako je ostala u drugoj kategoriji, potrebno dodatno pratiti situaciju zbog slučaja sa 500 vijetnamskih radnika, koji su, kako tvrdi Stejt department, bili prisiljeni da rade u fabrici kod Zrenjanina koja je u kineskom vlasništvu.

U izvještaju se ocenjuje da vlada "nije u potpunosti zaštitila žrtve ili istražila verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prisilnom radu". U generalnoj oceni učinka Srbije navedeno je da vlada u potpunosti "ne ispunjava minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima" ali, kako je navedeno, ulaže značajne napore da to učini, prenosi Glas Amerike.

Tvrdi se da Vlada Srbije nije iskazala snažnije napore u borbi protiv trgovine ljudima u odnosu na prethodni izvještaj, uzimajući u obzir i poteškoće izazvane pandemijom korona virusa.

Nedovoljno napora, dodaje se, uloženo je u identifikovanje žrtava, kao i primjenu standarda za to. Stejt department navodi i da je "Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima nedostajalo osoblja, sposobnosti i resursa neophodnih za adekvatatno zbrinjavanje žrtava i obezbeđivanje smeštaja za njih". U dokumentu se ukazuje i na to da se Savet za borbu protiv trafikinga nije sastajao, a Vlada Srbije nije usvojila Nacionalni akcioni plan za 2021. i 2022. godinu.

Kao preporuke u borbi protiv trgovine ljudima, navedeno je preduzimanje istraga, krivičnog gonjenja i kažnjavanja trgovaca ljudima, kao i zvaničnika koji su povezani sa time. Crna Gora je takođe svrstana u zemlje druge grupe, a u dokumentu se navodi da vlada te zemlje ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima, ali da ulaže značajne napore da to učini. Konstatovano je i da je pandemija kovida otežala nastojanja u borbi na suzbijanju trgovine ljudima.

Ističe se da je crnogorska vlada usvojila Nacionalni akcioni plan za 2021. i da su se koordinaciona tela sastajala redovno. Međutim, kaže se da vlada nije ispunila minimalne standarde u nekoliko ključnih oblasti: istražen je manji broj slučajeva i procesuirano manje osumnjičenih za trafiking, smanjeni su napori za zaštitu žrtava, uključujući izdvajanje manje resursa za sklonište žrtava trgovine ljudima koje vodi nevladina organizacija, identifikovan je manji broj žrtava i nedovoljno je napora za pronalaženje žrtava među tražiocima azila, migrantima, i sezonskim radnicima.

Tzv. Kosovo takođe spada u drugi nivo kategorizacije izveštaja Stejt departmenta, a kako je precizirano u izveštaju, nazadovanje je primećeno u nekoliko oblasti. Ističe se da vlada u Prištini ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za suzbijanje trgovine ljudima, ali da ulaže značajne napore u tom smeru. Konstatuje se da je nastavljeno izricanje blagih kazni osuđenicima za trafiking. Ukazuje se i da vlada u Prištini nije usvojila Nacionalnu strategiju i akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima u periodu 2020-2024. Policija je, dodaje se, nastavila da klasifikuje prisilno prosjačenje dece kao roditeljsko zanemarivanje ili zlostavljanje, a ne kao trgovinu ljudima.

"Zbog neadekvatnih postupaka identifikovanja osoba koje su prisilno prosjačile vlasti su verovatno deportovale pojedine neidentifikovane žrtve trgovine ljudima", navodi se u izveštaju. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, u izveštaju piše da ta zemlja ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to postigne.

Ukazuje se na to da je vlada BiH pokazala da ulaže sve veće napore u poređenju sa prethodnim periodom, s obzirom na uticaj pandemije kovida-19 i na ograničene državne kapacitete za borbu protiv trgovine ljudima. Ističe se da je Republika Srpska promenila zakon, povećala minimalnu kaznu za trgovinu decom sa pet na 20 godina i proširila definiciju trgovine decom.

Dodaje se, međutim, da u BiH, RS i Distriktu Brčko nije osuđen nijedan trgovac ljudima, dok je Federacija Bosne i Hercegovine osudila manje trgovaca nego prethodne godine. U izvještaju se navodi i da su sudije Federacije nastavile da izriču kazne ispod minimalnih zakonom predviđenih, a organima za sprovođenje zakona nedostajali su kapaciteti, resursi i tehničko znanje, što je ometalo njihovu sposobnost da sprovode efikasne istrage i krivično gone odgovorne.

Države su rangirane u tri kategorije - prvu, drugu i treću - s tim da druga ima i potkategoriju koja podrazumeva dodatno praćenje situacije u borbi protiv trafikinga.

Države koje se nađu u trećoj kategoriji mogu da budu sankcionisane ili im, pak, može biti ograničen pristup pomoći SAD ili međunarodne zajednice. Američki zakon zabranjuje da se bezbednosna pomoć usmerava tim državama, kao i da se u njima komercijalno licencira vojna oprema.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.