Стејт департмент: 25 милиона људи жртве трговине људима

ВАШИНГТОН - Око 25 милиона људи су жртве трговине људима широм свијета, саопштио је амерички Стејт департмент, док је државни секретар Ентони Блинкен посебно указао на хуманитарне посљедице рата у Украјини.

Блинкен је указао да се милиони Украјинаца, интерно расељених или принуђених да напусте Украјину, суочавају са повећаним ризиком од трговине људима, што их чини "веома рањивим на експлоатацију". Невладина организација за борбу против трговине људима Естрада, примила је "хиљаде" позива од Украјинаца у пет мjесеци од почетка рата, рекао је Блинкен истакавши да су око 90 одсто њих расељене жена и дjеце.

У овогодишњем извештају Стејт департмента о трговини људима се наводи да је побољшан статус 21 земље због повећаних напора у борби против трговине људима. На захтjев законодаваца у Представничком дому америчког Конгреса у извјештај је унијето ново поглавље о државном спонзорисању трговине људима.

У том поглављу се наводи да је Русија показала да политика владе или „државни образац трговине људима", укључује и активно саучесништво у принудном радном ангажовању сјевернокорејских радника. Уз Русију је у извјештају још 10 држава: Авганистан, Бурма, Куба, Еритреја, Иран, Северна Кореја, Јужни Судан, Сирија, Туркменистан и Јемен. Међутим, Русија се налази и на посебној листи нација које је Стејт департмент означио као оне "које имају државне оружане снаге, полицију или друге безбједносне структуре, или оружане групе које спонзорише влада, а које регрутују или користе децу-војнике", истичући да у ту групу спадају и Авганистан, Бурма, Иран, Јемен и још шест земаља.

Извjештај се бави и ситуацијом на Западном Балкану, при чему су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и тзв. Косово у у категорији два. За Србију се наводи да је назадовала и да је, иако је остала у другој категорији, потребно додатно пратити ситуацију због случаја са 500 вијетнамских радника, који су, како тврди Стејт департмент, били присиљени да раде у фабрици код Зрењанина која је у кинеском власништву.

У извjештају се оцењује да влада "није у потпуности заштитила жртве или истражила веродостојне наводе да је око 500 вијетнамских радника било подвргнуто присилном раду". У генералној оцени учинка Србије наведено је да влада у потпуности "не испуњава минималне стандарде за елиминацију трговине људима" али, како је наведено, улаже значајне напоре да то учини, преноси Глас Америке.

Тврди се да Влада Србије није исказала снажније напоре у борби против трговине људима у односу на претходни извjештај, узимајући у обзир и потешкоће изазване пандемијом корона вируса.

Недовољно напора, додаје се, уложено је у идентификовање жртава, као и примjену стандарда за то. Стејт департмент наводи и да је "Центру за заштиту жртава трговине људима недостајало особља, способности и ресурса неопходних за адеквататно збрињавање жртава и обезбеђивање смештаја за њих". У документу се указује и на то да се Савет за борбу против трафикинга није састајао, а Влада Србије није усвојила Национални акциони план за 2021. и 2022. годину.

Као препоруке у борби против трговине људима, наведено је предузимање истрага, кривичног гоњења и кажњавања трговаца људима, као и званичника који су повезани са тиме. Црна Гора је такође сврстана у земље друге групе, а у документу се наводи да влада те земље не испуњава у потпуности минималне стандарде за елиминацију трговине људима, али да улаже значајне напоре да то учини. Констатовано је и да је пандемија ковида отежала настојања у борби на сузбијању трговине људима.

Истиче се да је црногорска влада усвојила Национални акциони план за 2021. и да су се координациона тела састајала редовно. Међутим, каже се да влада није испунила минималне стандарде у неколико кључних области: истражен је мањи број случајева и процесуирано мање осумњичених за трафикинг, смањени су напори за заштиту жртава, укључујући издвајање мање ресурса за склониште жртава трговине људима које води невладина организација, идентификован је мањи број жртава и недовољно је напора за проналажење жртава међу тражиоцима азила, мигрантима, и сезонским радницима.

Тзв. Косово такође спада у други ниво категоризације извештаја Стејт департмента, а како је прецизирано у извештају, назадовање је примећено у неколико области. Истиче се да влада у Приштини не испуњава у потпуности минималне стандарде за сузбијање трговине људима, али да улаже значајне напоре у том смеру. Констатује се да је настављено изрицање благих казни осуђеницима за трафикинг. Указује се и да влада у Приштини није усвојила Националну стратегију и акциони план за борбу против трговине људима у периоду 2020-2024. Полиција је, додаје се, наставила да класификује присилно просјачење деце као родитељско занемаривање или злостављање, а не као трговину људима.

"Због неадекватних поступака идентификовања особа које су присилно просјачиле власти су вероватно депортовале поједине неидентификоване жртве трговине људима", наводи се у извештају. Када је реч о Босни и Херцеговини, у извештају пише да та земља не испуњава у потпуности минималне стандарде за елиминацију трговине људима, али улаже значајне напоре да то постигне.

Указује се на то да је влада БиХ показала да улаже све веће напоре у поређењу са претходним периодом, с обзиром на утицај пандемије ковида-19 и на ограничене државне капацитете за борбу против трговине људима. Истиче се да је Република Српска променила закон, повећала минималну казну за трговину децом са пет на 20 година и проширила дефиницију трговине децом.

Додаје се, међутим, да у БиХ, РС и Дистрикту Брчко није осуђен ниједан трговац људима, док је Федерација Босне и Херцеговине осудила мање трговаца него претходне године. У извjештају се наводи и да су судије Федерације наставиле да изричу казне испод минималних законом предвиђених, а органима за спровођење закона недостајали су капацитети, ресурси и техничко знање, што је ометало њихову способност да спроводе ефикасне истраге и кривично гоне одговорне.

Државе су рангиране у три категорије - прву, другу и трећу - с тим да друга има и поткатегорију која подразумева додатно праћење ситуације у борби против трафикинга.

Државе које се нађу у трећој категорији могу да буду санкционисане или им, пак, може бити ограничен приступ помоћи САД или међународне заједнице. Амерички закон забрањује да се безбедносна помоћ усмерава тим државама, као и да се у њима комерцијално лиценцира војна опрема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.