“Fra­kci­ja Crve­ne ar­mi­je” - te­ro­ris­ti či­je se akci­je ne za­bo­ravljaju

BER­LIN - U Njema­čkoj je u ove ljetnje da­ne, ka­da se po­la­ko sti­ša­va­ju ras­pra­ve o ozbiljnim pi­tanjima i ka­da no­vin­ske iz­vje­šta­je pu­ne sa­vje­ti ka­ko iz­drža­ti gu­žvu na pu­te­vi­ma ili zbri­nu­ti ku­ćne ljubim­ce, ve­li­ku pažnju pri­vla­či je­dna sta­ra te­ma, ona ko­ja je u de­ce­ni­ji se­dam­de­se­tih ov­dje uno­si­la strah i je­zu me­đu ljude, pre­no­si Ta­njug.

Ri­ječ je o Fra­kci­ji Crve­ne ar­mi­je (RAF), te­ro­ris­ti­čkoj or­ga­ni­za­ci­ji ko­ja je go­di­na­ma ha­ra­la Njema­čkom. RAF se po­no­vo na­šla u ži­ži in­te­re­so­vanja ov­dašnjih me­di­ja, po­što je Vi­ši ze­maljski sud u Fran­kfur­tu ju­če odbio zah­tjev biv­še čla­ni­ce RAF-a, Bir­git Ho­ge­feld, da - po­sli­je 15 go­di­na u za­tvo­ru - bu­de pu­šte­na na slo­bo­du.

U Njema­čkoj se, po slo­vu Kri­vi­čnog za­ko­ni­ka, “do­ži­vo­tna ro­bi­ja” mo­že odra­di­ti za sa­mo 15 go­di­na za­tvo­ra sem ako se ne us­ta­no­vi po­se­bna te­ži­na kri­vi­ce - odre­dba ko­ja  po­ga­đa baš Ho­ge­fel­do­vu.

Ona će, ka­ko je sa­da odlu­čio Vi­ši ze­maljski sud u Fran­kfur­tu, mo­ra­ti da če­ka još tri go­di­ne, do 2011, pa da tek ta­da po­dne­se zah­tjev za uslo­vnu slo­bo­du.

“Ra­fov­ci” su po­ma­lo već za­bo­ravljeni, ali ni­su njiho­vi krva­vi obra­ču­ni s “kla­snim ne­pri­ja­teljima”, pa se ta­ko u ov­dašnjoj ja­vnos­ti i da­nas čes­to pod­sje­ća na ubis­tvo drža­vnog tu­ži­oca Zig­fri­da Bu­ba­ka, 7. apri­la 1977. go­di­ne.

RAF je ro­đe­na pri­je 38 go­di­na, a zva­ni­čno je pres­ta­la da pos­to­ji pri­je je­dne de­ce­ni­je:  10. apri­la 1998. go­di­ne, u Sa­ve­znu kri­mi­na­lis­ti­čku slu­žbu je sti­gao do­pis na osam stra­na, pro­ci­jenjen kao auten­ti­čan, u ko­jem je RAF obja­vio sop­stve­no sa­mo­uki­danje.

- Pri­je vi­še de­ce­ni­ja, 14. ma­ja 1970, nas­tao je u RAF u je­dnoj oslo­bo­di­la­čkoj akci­ji. Da­nas mi za­vrša­va­mo taj pro­je­kat. Grad­ska ge­ri­la u for­mi RAF je sa­da is­to­ri­ja.....”, pi­sa­lo je, izme­đu os­ta­log, u tom do­pi­su.

Bir­git Ho­ge­feld

Ho­ge­fel­do­va, ko­ja pri­pa­da ta­ko­zva­noj “tre­ćoj ge­ne­ra­ci­ji ra­fo­va­ca”, osu­đe­na je na do­ži­vo­tnu ro­bi­ju zbog ubis­tva je­dnog ame­ri­čkog voj­ni­ka i aten­ta­ta na ame­ri­čku vaz­du­ho­plo­vnu ba­zu kod Fran­kfur­ta (1985. go­di­ne).

Ona je već je­dnom, za­je­dno s naj­po­zna­ti­jim, a u posljednje vri­je­me i naj­kon­tro­ver­zni­jim “ra­fov­cem” Kris­ti­ja­nom Kla­rom, tra­ži­la po­mi­lo­vanje od pred­sje­dni­ka re­pu­bli­ke Hor­sta Ke­le­ra (bi­lo je to pri­je ne­ko­li­ko go­di­na), ali ni­je nai­šla na Ke­le­ro­vo ra­zu­mi­je­vanje. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.