Фото: “Фракција Црвене армије” - терористи чије се акције не заборављају
БЕРЛИН - У Њемачкој је у ове љетње дане, када се полако стишавају расправе о озбиљним питањима и када новинске извјештаје пуне савјети како издржати гужву на путевима или збринути кућне љубимце, велику пажњу привлачи једна стара тема, она која је у деценији седамдесетих овдје уносила страх и језу међу људе, преноси Танјуг.
Ријеч је о Фракцији Црвене армије (РAФ), терористичкој организацији која је годинама харала Њемачком. РAФ се поново нашла у жижи интересовања овдашњих медија, пошто је Виши земаљски суд у Франкфурту јуче одбио захтјев бивше чланице РAФ-а, Биргит Хогефелд, да - послије 15 година у затвору - буде пуштена на слободу.
У Њемачкој се, по слову Кривичног законика, “доживотна робија” може одрадити за само 15 година затвора сем ако се не установи посебна тежина кривице - одредба која погађа баш Хогефелдову.
Она ће, како је сада одлучио Виши земаљски суд у Франкфурту, морати да чека још три године, до 2011, па да тек тада поднесе захтјев за условну слободу.
“Рафовци” су помало већ заборављени, али нису њихови крвави обрачуни с “класним непријатељима”, па се тако у овдашњој јавности и данас често подсјећа на убиство државног тужиоца Зигфрида Бубака, 7. априла 1977. године.
РAФ је рођена прије 38 година, а званично је престала да постоји прије једне деценије: 10. априла 1998. године, у Савезну криминалистичку службу је стигао допис на осам страна, процијењен као аутентичан, у којем је РAФ објавио сопствено самоукидање.
- Прије више деценија, 14. маја 1970, настао је у РAФ у једној ослободилачкој акцији. Данас ми завршавамо тај пројекат. Градска герила у форми РAФ је сада историја.....”, писало је, између осталог, у том допису.
Хогефелдова, која припада такозваној “трећој генерацији рафоваца”, осуђена је на доживотну робију због убиства једног америчког војника и атентата на америчку ваздухопловну базу код Франкфурта (1985. године).
Она је већ једном, заједно с најпознатијим, а у посљедње вријеме и најконтроверзнијим “рафовцем” Кристијаном Кларом, тражила помиловање од предсједника републике Хорста Келера (било је то прије неколико година), али није наишла на Келерово разумијевање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.