Bugarska klizi ka novim izborima, Petkov poziva na referendum protiv mafije

Serija političkih lomova, uključujući borbu protiv korupcije, rat u Ukrajini i odnose sa Severnom Makedonijom, vuku Bugarsku ka novim izborima, četvrtim od aprila prošle godine. Većina Bugara ne želi novo glasanje. Stranka Kirila Petkova nije uspela da obezbedi većinu u parlamentu.

Nedugo pošto je kiša rastjerala pristalice i protivnike stranke Kirila Petkova, koji su protestovali ispred parlamenta u Sofiji, kandidat za novog premijera Asen Vasiljev vratio je mandat predsedniku Rumenu Radevu, okončavajući nedjelju dana dug pokušaj da Bugarska dobije novu vladu bez vanrednih izbora.

“Vraćamo mandat… Nažalost nismo uspijeli da pronađemo 121 poslanika koji bi bili spremni da podrže naš program”, rekao je Vasiljev novinarima u Sofiji, nakon čega je Radev najavio “pauzu” pre nego što mandat za sastav nove vlade uruči drugoj političkoj grupaciji.

Politička kriza u Bugarskoj vremenski se podudarila sa početkom rata u Ukrajini i energetskom krizom koju je taj konflikt proizveo, tenzijama nastalim zbog pregovora o spornim pitanjima sa Severnom Makedonijom, ali prijre svega zbog najavljene borbe protiv korupcije koje je počeo kabinet Kirila Petkova.

Koaliciona vlada pala je nakon što je stranka ITN Slavija Trifonova optužila Petkova za izdaju nacionalnih interesa jer je tajno pregovarao o skidanju veta sa početka pregovora Skoplja sa Evropskom unijom.

Saradnici Kirila Petkova su tvrdili da je pad vlade izazvala kombinacija uticaja mafije, koja je želela da spreči kontrolu načina na koji se troše budžetska sredstva, i ruskog uticaja u Bugarskoj.

Odmah nakon što je parlament izglasao nepovjerenje vladi, ona je protjerala 70 ruskih diplomata, što je dodatno uzdrmalo dotadašnju koaliciju, koju su napustili i proruski nastrojeni socijalisti.

Tako nastala politička kriza duboko je podijelila biračko tijelo u ovoj državi, pa prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja partija Kirila Petkova i GERB Bojka Borisova imaju gotovo jednaku podršku.

“To je skoro kao referendum za mafiju i protiv nje”, rekao je Petkov, koji je upozorio da će politička kriza koštati Bugarsku nekoliko milijardi evra iz evropskih fondova, kao i da će odložiti priključivanje ove države evrozoni, najavljeno za 2024. godinu.

Takođe, nejasno je kako će se novi izbori odraziti na pokušaje Bugarske da obezbijedi stabilno snabdjeevanje prirodnim gasom, pošto je Rusija prekinula dotok tog energenta nakon što je vlada Kirila Petkova odbila da plaća u rubljama.

Geneza političke krize u Bugarskoj

Kriza u Bugarskoj počela je prije nekoliko sedmica kad je iz vladajuće koalicije istupila partija ITN Slavija Trifonova, koji je Petkova optužio da vodi zemlju u bankrot, te da se sa zapadnim diplomatama tajno dogovorio da Bugarska skine veto sa početka pregovora Sjeverne Makedonije i Evropske unije.

Stranka ITN je, do napuštanja koalicije, imala 25 poslanika u parlamentu, ali je taj broj u međuvremenu smanjen pošto je Trifonova, iz različitih razloga, napustilo nekoliko poslanika.

Jedan od prebjeglih poslanika, Nikolaj Radulov, optužio je šefa poslaničke grupe ITN-a, scenaristu Toška Jordanova, da mu je prijetio “čupanjem noktiju”. Naveo je i da je jedna od poslanica te stranke u poslednji čas odustala od odlaska iz ITN-a, pravdajući se glavoboljom.

Iako pitanje početka pregovora Skoplja i EU predstavlja okidač političke krize u Bugarskoj, tamošnji analitičari smatraju da problem, u stvari, predstavljaju reforme koje je pokrenula vlada Kirila Petkova, čime su u velikoj meri ugrožene pozicije nekoliko uticajnih stranaka. Prva žrtva loma na bugarskoj političkoj sceni bio je predsjednik Skupštine Nikola Minčev, prenosi RTS-rs.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.