Бугарска клизи ка новим изборима, Петков позива на референдум против мафије

Серија политичких ломова, укључујући борбу против корупције, рат у Украјини и односе са Северном Македонијом, вуку Бугарску ка новим изборима, четвртим од априла прошле године. Већина Бугара не жели ново гласање. Странка Кирила Петкова није успела да обезбеди већину у парламенту.

Недуго пошто је киша растjерала присталице и противнике странке Кирила Петкова, који су протестовали испред парламента у Софији, кандидат за новог премијера Асен Васиљев вратио је мандат председнику Румену Радеву, окончавајући недjељу дана дуг покушај да Бугарска добије нову владу без ванредних избора.

“Враћамо мандат… Нажалост нисмо успиjели да пронађемо 121 посланика који би били спремни да подрже наш програм”, рекао је Васиљев новинарима у Софији, након чега је Радев најавио “паузу” пре него што мандат за састав нове владе уручи другој политичкој групацији.

Политичка криза у Бугарској временски се подударила са почетком рата у Украјини и енергетском кризом коју је тај конфликт произвео, тензијама насталим због преговора о спорним питањима са Северном Македонијом, али пријре свега због најављене борбе против корупције које је почео кабинет Кирила Петкова.

Коалициона влада пала је након што је странка ИТН Славија Трифонова оптужила Петкова за издају националних интереса јер је тајно преговарао о скидању вета са почетка преговора Скопља са Европском унијом.

Сарадници Кирила Петкова су тврдили да је пад владе изазвала комбинација утицаја мафије, која је желела да спречи контролу начина на који се троше буџетска средства, и руског утицаја у Бугарској.

Одмах након што је парламент изгласао неповjерење влади, она је протjерала 70 руских дипломата, што је додатно уздрмало дотадашњу коалицију, коју су напустили и проруски настројени социјалисти.

Тако настала политичка криза дубоко је подиjелила бирачко тиjело у овој држави, па према последњим истраживањима јавног мњења партија Кирила Петкова и ГЕРБ Бојка Борисова имају готово једнаку подршку.

“То је скоро као референдум за мафију и против ње”, рекао је Петков, који је упозорио да ће политичка криза коштати Бугарску неколико милијарди евра из европских фондова, као и да ће одложити прикључивање ове државе еврозони, најављено за 2024. годину.

Такође, нејасно је како ће се нови избори одразити на покушаје Бугарске да обезбиједи стабилно снабдјеевање природним гасом, пошто је Русија прекинула доток тог енергента након што је влада Кирила Петкова одбила да плаћа у рубљама.

Генеза политичке кризе у Бугарској

Криза у Бугарској почела је прије неколико седмица кад је из владајуће коалиције иступила партија ИТН Славија Трифонова, који је Петкова оптужио да води земљу у банкрот, те да се са западним дипломатама тајно договорио да Бугарска скине вето са почетка преговора Сjеверне Македоније и Европске уније.

Странка ИТН је, до напуштања коалиције, имала 25 посланика у парламенту, али је тај број у међувремену смањен пошто је Трифонова, из различитих разлога, напустило неколико посланика.

Један од пребjеглих посланика, Николај Радулов, оптужио је шефа посланичке групе ИТН-а, сценаристу Тошка Јорданова, да му је пријетио “чупањем ноктију”. Навео је и да је једна од посланица те странке у последњи час одустала од одласка из ИТН-а, правдајући се главобољом.

Иако питање почетка преговора Скопља и ЕУ представља окидач политичке кризе у Бугарској, тамошњи аналитичари сматрају да проблем, у ствари, представљају реформе које је покренула влада Кирила Петкова, чиме су у великој мери угрожене позиције неколико утицајних странака. Прва жртва лома на бугарској политичкој сцени био је предсjедник Скупштине Никола Минчев, преноси РТС-рс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.