Bogoljub Arsenijević Maki: Prihvatio sam samo ukidanje optužnice, a ne pomilovanje

Predsjednik Srbije Boris Tadić potpisao je odluku o pomilovanju kojom se valjevski slikar Bogoljub Arsenijević Maki oslobađa krivičnog gonjenja po optužnici iz 1999. godine zbog protesta protiv režima Slobodana Miloševića u Valjevu na kojima je policajca udario po kapi.

Arsenijević, krajem devedesetih poznati borac protiv Miloševićevog režima, izašao je iz Okružnog zatvora u Valjevu u utorak uveče oko 21 čas. 

Maki, valjevski slikar i ikonopisac i bivši vođa Otpora,  poslije izlaska iz zatvora i ukidanja optužnice protiv njega kazao je za “Glas Srpske” da je poražen činjenicom da mu se desilo da ga uhapse 11 godina poslije po optužnici iz 1999. godine koju je protiv njega podigao Miloševićev režim.

- U zatvoru sam apriori odbio pomilovanje Tadića u smislu da sam kriv. Samo sam isključivo prihvatio ukidanje optužnice. Tek kad sam dobio obaveštenje da će to tako biti, to sam prihvatio. Nikad ništa nisam tražio od vlasti, ni stan ni posao ni funkciju. Tražio sam da me ne diraju, ali ni taj minimum nisu ispoštovali, a sve traje čak 11 godina - rekao je on.

* GLAS: Zatvorili su vas po optužnici iz 1999, ali sve je brzo riješeno?

ARSENIJEVIĆ: Da, brzo je rešeno, ne mogu da se načudim brzini - 11 godina je trebalo da reše ovaj problem. Izolovao sam se posle 5. oktobra 2000. godine, radio sam dosta ikonostasa po crkvama u BiH. Smatrao sam da ne treba da tražim nikakvu nadoknadu za štetu koju mi je učinio režim Miloševića, jer je došao neki zdraviji vetar. Mada sam uvek znao da je to evolutivni problem, a ne revolucionarni, jer i u političkom kontekstu svako treba da sazri. Samoizolovao sam se, nisam hteo da tražim da me oslobode te presude iz 1999. godine. Poražen sam činjenicom da se ovo i na ovakav način desilo. U ovo vreme, za ono vreme. Da mi se uopšte sudi. Ne zanima me je li se sve ovo desilo zbog nereformisanog pravosudnog sistema, jer ova država je trebalo da misli o mom slučaju. Boris Tadić je to trebalo odavno da uradi, jer je to grupa intelektualaca pre nekoliko godina od njega tražila i on me izvestio prošle godine da je to gotovo. Moguće da je Tadić to dao svojim službama i da neko taj posao nije dobro odradio.

* GLAS: Prijatelji su bili uz vas?

ARSENIJEVIĆ: Svaki dan su mi dolazili advokati, Srđan Milivojević je bio uz mene neprekidno, ali ne da utiče na proces nego da me podrži kao druga i saborca. Mene ne zanima pravosuđe nego osećaj sadašnje vlasti za čoveka koji je u onom vremenu stradao, kao i većina ljudi, koji je u zatvoru bio polomljene vilice. U zatvoru sam apriori odbio pomilovanje Borisa Tadića u smislu da sam kriv. Samo sam isključivo prihvatio ukidanje optužnice. Tek kad sam dobio obaveštenje da će to tako biti, to sam prihvatio. Nikad ništa nisam tražio od vlasti, ni stan ni posao ni funkciju. Tražio sam da me ne diraju, ali ni taj minimum nisu ispoštovali, a sve traje čak 11 godina.

* GLAS: Da li ste postigli šta ste željeli?

ARSENIJEVIĆ: Da. Dok sam bio u zatvoru zvali su mog advokata iz Ministarstva pravde. Odbijao sam svaki razgovor tražeći da mi se ukine optužnica. Znao sam da će sve biti ubrzano. I da, postigao sam to što sam hteo. Time je pobedio i narod jer sam se osećao strašno poraženim da mi je bio verifikovan ijedan sat zatvora zbog Slobodana Miloševića. To ne bih preživeo. Ovako, dobio sam satisfakciju koju sam čekao godinama.

* GLAS: Šta ćete sada da radite?

ARSENIJEVIĆ: Poslednjih sedam meseci nalazim se u Beogradu. Radim u firmi jednog prijatelja u Beogradu veb dizajn i snalazim se. Iz Srbije sam otišao u Crnu Goru da uradim moleraj, jer moram da izdržavam porodicu, svojih četvoro dece. Samoizolovao sam se, jer nisam hteo da budem Maki revolucionar nego Bogoljub, jer mi je to bilo odvratno: koje je bre ovo vreme, kakav revolucionar, je li ovo Papua Nova Gvineja? Uspeo sam, bio sam samo Bogoljub majstor.

* GLAS: Borili ste za pad Miloševićevog režima. A kako vidite sadašnju vlast?

ARSENIJEVIĆ: Niko ne može da me podmiti, a i o ovoj vlasti mogu da kažem šta mislim jer joj ništa ne dugujem. Osam godina sam živeo u Crnoj Gori, ali još nisam naišao na čoveka koji se slaže sa mnom u tome da ova vlast nije gora nego ona. Ja kažem da je bolja ova vlast. Osetio sam i bombardovanje i rat, pa ih pitam šta bi bilo da je ostala ona vlast? Moj odgovor je da je sigurno promena nabolje i da je proces u pitanju. Ja verujem u taj proces.

Bijeg u Srpsku

* GLAS: Kako ste se skrivali u Miloševićevo vrijeme?

ARSENIJEVIĆ: Posle događaja u Valjevu shvatio sam kako Srbija može da se reši onog zla i išao sam do kraja. Nisam političar i mogao sam da idem do kraja. Posle toga sam uspeo da pobegnem u RS. Bio sam u Bijeljini mesec i po. Odatle sam davao instrukcije. Uhapsili su me u pozorištu “Puž” i odležao sam sedam meseci. Uspeo sam da pobegnem iz zatvorske bolnice u Beogradu. Posle sam sve vreme bio u Borči, maskirao se, u razne likove se prerušavao. Odatle sam delovao i za 5. oktobar organizovao sopstvenu grupu, ušli smo u Skupštinu, osvojili televiziju i 29. novembar. Ja nisam taj tip, ali vreme je zahtevalo i razumelo jedino animalne reakcije. To je bila jedina moguća stvar tada. Posle svega toga odlučio sam da nestanem jer ja nisam političar.    

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.