Богољуб Aрсенијевић Маки: Прихватио сам само укидање оптужнице, а не помиловање

Предсједник Србије Борис Тадић потписао је одлуку о помиловању којом се ваљевски сликар Богољуб Aрсенијевић Маки ослобађа кривичног гоњења по оптужници из 1999. године због протеста против режима Слободана Милошевића у Ваљеву на којима је полицајца ударио по капи.

Aрсенијевић, крајем деведесетих познати борац против Милошевићевог режима, изашао је из Окружног затвора у Ваљеву у уторак увече око 21 час. 

Маки, ваљевски сликар и иконописац и бивши вођа Отпора,  послије изласка из затвора и укидања оптужнице против њега казао је за “Глас Српске” да је поражен чињеницом да му се десило да га ухапсе 11 година послије по оптужници из 1999. године коју је против њега подигао Милошевићев режим.

- У затвору сам априори одбио помиловање Тадића у смислу да сам крив. Само сам искључиво прихватио укидање оптужнице. Тек кад сам добио обавештење да ће то тако бити, то сам прихватио. Никад ништа нисам тражио од власти, ни стан ни посао ни функцију. Тражио сам да ме не дирају, али ни тај минимум нису испоштовали, а све траје чак 11 година - рекао је он.

* ГЛAС: Затворили су вас по оптужници из 1999, али све је брзо ријешено?

AРСЕНИЈЕВИЋ: Да, брзо је решено, не могу да се начудим брзини - 11 година је требало да реше овај проблем. Изоловао сам се после 5. октобра 2000. године, радио сам доста иконостаса по црквама у БиХ. Сматрао сам да не треба да тражим никакву надокнаду за штету коју ми је учинио режим Милошевића, јер је дошао неки здравији ветар. Мада сам увек знао да је то еволутивни проблем, а не револуционарни, јер и у политичком контексту свако треба да сазри. Самоизоловао сам се, нисам хтео да тражим да ме ослободе те пресуде из 1999. године. Поражен сам чињеницом да се ово и на овакав начин десило. У ово време, за оно време. Да ми се уопште суди. Не занима ме је ли се све ово десило због нереформисаног правосудног система, јер ова држава је требало да мисли о мом случају. Борис Тадић је то требало одавно да уради, јер је то група интелектуалаца пре неколико година од њега тражила и он ме известио прошле године да је то готово. Могуће да је Тадић то дао својим службама и да неко тај посао није добро одрадио.

* ГЛAС: Пријатељи су били уз вас?

AРСЕНИЈЕВИЋ: Сваки дан су ми долазили адвокати, Срђан Миливојевић је био уз мене непрекидно, али не да утиче на процес него да ме подржи као друга и саборца. Мене не занима правосуђе него осећај садашње власти за човека који је у оном времену страдао, као и већина људи, који је у затвору био поломљене вилице. У затвору сам априори одбио помиловање Бориса Тадића у смислу да сам крив. Само сам искључиво прихватио укидање оптужнице. Тек кад сам добио обавештење да ће то тако бити, то сам прихватио. Никад ништа нисам тражио од власти, ни стан ни посао ни функцију. Тражио сам да ме не дирају, али ни тај минимум нису испоштовали, а све траје чак 11 година.

* ГЛAС: Да ли сте постигли шта сте жељели?

AРСЕНИЈЕВИЋ: Да. Док сам био у затвору звали су мог адвоката из Министарства правде. Одбијао сам сваки разговор тражећи да ми се укине оптужница. Знао сам да ће све бити убрзано. И да, постигао сам то што сам хтео. Тиме је победио и народ јер сам се осећао страшно пораженим да ми је био верификован иједан сат затвора због Слободана Милошевића. То не бих преживео. Овако, добио сам сатисфакцију коју сам чекао годинама.

* ГЛAС: Шта ћете сада да радите?

AРСЕНИЈЕВИЋ: Последњих седам месеци налазим се у Београду. Радим у фирми једног пријатеља у Београду веб дизајн и сналазим се. Из Србије сам отишао у Црну Гору да урадим молерај, јер морам да издржавам породицу, својих четворо деце. Самоизоловао сам се, јер нисам хтео да будем Маки револуционар него Богољуб, јер ми је то било одвратно: које је бре ово време, какав револуционар, је ли ово Папуа Нова Гвинеја? Успео сам, био сам само Богољуб мајстор.

* ГЛAС: Борили сте за пад Милошевићевог режима. A како видите садашњу власт?

AРСЕНИЈЕВИЋ: Нико не може да ме подмити, а и о овој власти могу да кажем шта мислим јер јој ништа не дугујем. Осам година сам живео у Црној Гори, али још нисам наишао на човека који се слаже са мном у томе да ова власт није гора него она. Ја кажем да је боља ова власт. Осетио сам и бомбардовање и рат, па их питам шта би било да је остала она власт? Мој одговор је да је сигурно промена набоље и да је процес у питању. Ја верујем у тај процес.

Бијег у Српску

* ГЛAС: Како сте се скривали у Милошевићево вријеме?

AРСЕНИЈЕВИЋ: После догађаја у Ваљеву схватио сам како Србија може да се реши оног зла и ишао сам до краја. Нисам политичар и могао сам да идем до краја. После тога сам успео да побегнем у РС. Био сам у Бијељини месец и по. Одатле сам давао инструкције. Ухапсили су ме у позоришту “Пуж” и одлежао сам седам месеци. Успео сам да побегнем из затворске болнице у Београду. После сам све време био у Борчи, маскирао се, у разне ликове се прерушавао. Одатле сам деловао и за 5. октобар организовао сопствену групу, ушли смо у Скупштину, освојили телевизију и 29. новембар. Ја нисам тај тип, али време је захтевало и разумело једино анималне реакције. То је била једина могућа ствар тада. После свега тога одлучио сам да нестанем јер ја нисам политичар.    

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.