Vladan Glišić: Dio Zapada smatra Srbe nižim bićima

Vlasti u Republici Srpskoj treba da budu mudre i strpljive, ali i dalje dosljedne, te ne smiju sebi nikako da dozvole da popuste pred svim izazovima i pritiscima, jer bi to bilo kao da u svitanje pokleknete pred silama mraka.

Kaže ovo u intervjuu za "Glas Srpske" pravnik Vladan Glišić komentarišući aktuelna dešavanja u svijetu, ali i BiH, te uzavrelu političku atmosferu koja je, kako ističe, rezultat djelovanja kolonijalnog i samoproglašenog visokog predstavnika Kristijana Šmita i njegovih mentora iz Brisela, Njemačke i Velike Britanije.

GLAS: BiH se već 30 godina nalazi pod međunarodnim protektoratom. Da li približavanje Amerike i Rusije, ali i okončanje rata u Ukrajini, može imati neke pozitivne efekte i po Srpsku i uopšte po srpski faktor na Balkanu?

GLIŠIĆ: Može. I treba se tome nadati, da će do toga uskoro i doći. Mislim da bi Srbi kao osvedočeni borci za slobodu trebalo da budu nagrađeni od strane sveta koji se rađa,  jer su tokom istorije mnogo toga propatili i istrpeli, ali i žrtve nisu bile male. U tom smislu i eventualni dogovor Rusije i SAD može mnogo toga dobrog doneti, pogotovo u onim zemljama koje se otvoreno i iskreno zalažu za suverenizam.

GLAS: Globalisti se ne predaju. Mogu li se praviti paralele između onog što se dešava u BiH i Rumuniji, ali i Moldaviji?

GLIŠIĆ: Radi se o istoj matrici, koja nosi pečat pojedinih zapadnih sila.  Srbi su pre svih drugih evropskih naroda osetili svu težinu "zapadne demokratije". Radi se o jednom oligarskom sistemu u kom svi narodi koji hoće da sami odlučuju o svojoj sudbini nemaju mesto pod njihovim suncem. Tako da i sve ovo što se  dešava u BiH ima taj zapadni pečat. I vrlo se jasno vidi političko odsustvo Trampove administracije, što Brisel i pojedine evropske zemlje koriste kako bi dodatno udarili po srpskom narodu. To je intenzivirano u poslednje vreme, jer shvataju da im vreme prolazi.

Onda ne treba da nas začudi što se nešto slično dešava i u Rumuniji, Moldaviji, ali i Francuskoj i Nemačkoj, gdje se sprovodi sve veći politički progon AfD-a. Ovo nije ništa drugo nego klasična diktatura u režiji oligarhije, a nad onima koji su pokazali spremnost da naprave jedan suverenistički zaokret. To podrazumeva i zabranu da ljudi sami biraju svoje predstavnike. Nažalost, i pravosuđe je postalo oruđe u obračunu sa sopstvenim narodom. Ovo što se dešava oko Republike Srpske predstavlja deo evropskog procesa uništavanja demokratije. Deo je ovo i jednog srpskog usuda, da više od 100 godina imamo problem sa zapadom, iz kog nam umesto kulture stiže samo diktatura.

GLAS: Da li odgovor zašto smo meta tih globalista može ležati i u činjenici da su velika politička previranja trenutno najprisutnija u zemljama u kojima postoje političke snage koje nisu spremne da slijepo slijede briselsku politiku, ali imaju i drugačiji, manje ratoboran stav prema Rusiji?

GLIŠIĆ: Srbi su bili i ostali meta. I tako je u poslednjih 100 godina, ništa se, nažalost, nije promenilo. Kad god je neka sila htela da ovlada Balkanom i uspostavi neki svoj kolonijalni poredak, Srbi su bili jedini narod koji se tome protivio i pokušavao da odbrani svoje dostojanstvo. Svi ostali rado su dočekivali svoje osvajače. Ništa se nije promenilo. I danas se srpski  narod nalazi na udaru zbog svojih slobodarskih i nasušnih  potreba, ali i stava da neće dozvoliti da im strani tutori, a pogotovo nepriznati poput Kristijana Šmita, kroje sudbinu. Zato od Republike Srpske žele napraviti primer drugima, kako će proći ukoliko se drznu da se ponašaju kao Srbi. Najstrašnije u svemu ovom jeste da naslednici zlikovaca iz Drugog svetskog rata danas učestvuju u tom novom osvetničkom pohodu na Srbe, a među njima je čak i Šmit koji otvoreno podržava neke od neonacističkih formacija u Nemačkoj.  

GLAS: Kako kao pravnik gledate na sve što se trenutno dešava u BiH, gdje je nakon nametnutih odluka Kristijana Šmita Sud BiH zabranio političko djelovanje predsjedniku Republike Miloradu Dodiku, a što je onda vodilo i ka odluci o oduzimanju mandata? Posmatrajući sa strane, vidite li izlaz iz ove situacije?

GLIŠIĆ: Pravosudni konstrukt koji postoji u BiH očigledno se nalazio pod kontrolom Kristijana Šmita. Ono što je Srbima činiti, odnosno vlastima u Banjaluci, jeste da iskoriste sva pravna sredstva kako bi te rušioce Republike Srpske doveli u poziciju da ne mogu braniti svoje postupke ni u vlastitim zemljama. Prvi kolosek ovog delovanja podrazumeva dalje obesmišljavanje cele nakaradne konstrukcije koja je napravljena unutar BiH. Drugi podrazumeva da se nastavi i sa osporavanjem svih donesenih odluka, jer sve što je u poslednje vreme uradio, recimo, Šmit u suštoj je suprotnosti i sa svim zakonskim načelima u državi iz koje dolazi. Ako je tamo nešto nelegalno, kako to onda može biti legalno u BiH?!  

GLAS: Da li neka krajnja adresa u toj pravnoj bici može biti Evropski sud za ljudska prava?

GLIŠIĆ: To je jedna politika sa duplim dnom. Iako je sporan kredibilitet ovog suda, ipak, taktički i politički gledano, treba iskoristiti i tu mogućnost kako bi se obesmislilo i ono što su oni do sada radili.  

GLAS: Odgovor vlasti Srpske na sve ovo je referendum. Međutim, i on se pokušava osporiti kako od političkih elita iz Sarajeva, tako, recimo, i od strane britanskog ambasadora u BiH, ali i pojedinih briselskih zvaničnika iako se radi o demokratskom činu.

GLIŠIĆ: Ti isti smatraju da je referendum, kao vid demokratskog izražavanja, rezervisan samo za njih, jer  smo mi bića niže vrednosti. Kako nas tako gledaju, oni očekuju od nas da se pokorno ponašamo i slušamo njihove sve učestalije diktate. Ovo najbolje govori o rasizmu koji je više nego prisutan kod pojedinih evropskih država i njihovih zvaničnika.

GLAS: Ako zaživi taj neki novi svijet, o kom svi pričaju da bi trebalo da bude daleko pravedniji, šta će biti sa Evropom?

GLIŠIĆ: Izgledaće potpuno drukčije, a Evropska unija će teško opstati u ovakvom obliku. Ova zajednica će se morati ozbiljno promeniti ukoliko želi odgovoriti potrebama evropskih naroda. To bi podrazumevalo više suvereniteta i sloboda. Ako to ne urade, EU će doživeti sudbinu sličnih imperija poput Austrougarske, Jugoslavije ili SSSR.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.