Владан Глишић: Дио Запада сматра Србе нижим бићима

Власти у Републици Српској треба да буду мудре и стрпљиве, али и даље досљедне, те не смију себи никако да дозволе да попусте пред свим изазовима и притисцима, јер би то било као да у свитање поклекнете пред силама мрака.

Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" правник Владан Глишић коментаришући актуелна дешавања у свијету, али и БиХ, те узаврелу политичку атмосферу која је, како истиче, резултат дјеловања колонијалног и самопроглашеног високог представника Кристијана Шмита и његових ментора из Брисела, Њемачке и Велике Британије.

ГЛАС: БиХ се већ 30 година налази под међународним протекторатом. Да ли приближавање Америке и Русије, али и окончање рата у Украјини, може имати неке позитивне ефекте и по Српску и уопште по српски фактор на Балкану?

ГЛИШИЋ: Може. И треба се томе надати, да ће до тога ускоро и доћи. Мислим да би Срби као осведочени борци за слободу требало да буду награђени од стране света који се рађа,  јер су током историје много тога пропатили и истрпели, али и жртве нису биле мале. У том смислу и евентуални договор Русије и САД може много тога доброг донети, поготово у оним земљама које се отворено и искрено залажу за суверенизам.

ГЛАС: Глобалисти се не предају. Могу ли се правити паралеле између оног што се дешава у БиХ и Румунији, али и Молдавији?

ГЛИШИЋ: Ради се о истој матрици, која носи печат појединих западних сила.  Срби су пре свих других европских народа осетили сву тежину "западне демократије". Ради се о једном олигарском систему у ком сви народи који хоће да сами одлучују о својој судбини немају место под њиховим сунцем. Тако да и све ово што се  дешава у БиХ има тај западни печат. И врло се јасно види политичко одсуство Трампове администрације, што Брисел и поједине европске земље користе како би додатно ударили по српском народу. То је интензивирано у последње време, јер схватају да им време пролази.

Онда не треба да нас зачуди што се нешто слично дешава и у Румунији, Молдавији, али и Француској и Немачкој, гдје се спроводи све већи политички прогон АфД-а. Ово није ништа друго него класична диктатура у режији олигархије, а над онима који су показали спремност да направе један суверенистички заокрет. То подразумева и забрану да људи сами бирају своје представнике. Нажалост, и правосуђе је постало оруђе у обрачуну са сопственим народом. Ово што се дешава око Републике Српске представља део европског процеса уништавања демократије. Део је ово и једног српског усуда, да више од 100 година имамо проблем са западом, из ког нам уместо културе стиже само диктатура.

ГЛАС: Да ли одговор зашто смо мета тих глобалиста може лежати и у чињеници да су велика политичка превирања тренутно најприсутнија у земљама у којима постоје политичке снаге које нису спремне да слијепо слиједе бриселску политику, али имају и другачији, мање ратоборан став према Русији?

ГЛИШИЋ: Срби су били и остали мета. И тако је у последњих 100 година, ништа се, нажалост, није променило. Кад год је нека сила хтела да овлада Балканом и успостави неки свој колонијални поредак, Срби су били једини народ који се томе противио и покушавао да одбрани своје достојанство. Сви остали радо су дочекивали своје освајаче. Ништа се није променило. И данас се српски  народ налази на удару због својих слободарских и насушних  потреба, али и става да неће дозволити да им страни тутори, а поготово непризнати попут Кристијана Шмита, кроје судбину. Зато од Републике Српске желе направити пример другима, како ће проћи уколико се дрзну да се понашају као Срби. Најстрашније у свему овом јесте да наследници зликоваца из Другог светског рата данас учествују у том новом осветничком походу на Србе, а међу њима је чак и Шмит који отворено подржава неке од неонацистичких формација у Немачкој.  

ГЛАС: Како као правник гледате на све што се тренутно дешава у БиХ, гдје је након наметнутих одлука Кристијана Шмита Суд БиХ забранио политичко дјеловање предсједнику Републике Милораду Додику, а што је онда водило и ка одлуци о одузимању мандата? Посматрајући са стране, видите ли излаз из ове ситуације?

ГЛИШИЋ: Правосудни конструкт који постоји у БиХ очигледно се налазио под контролом Кристијана Шмита. Оно што је Србима чинити, односно властима у Бањалуци, јесте да искористе сва правна средства како би те рушиоце Републике Српске довели у позицију да не могу бранити своје поступке ни у властитим земљама. Први колосек овог деловања подразумева даље обесмишљавање целе накарадне конструкције која је направљена унутар БиХ. Други подразумева да се настави и са оспоравањем свих донесених одлука, јер све што је у последње време урадио, рецимо, Шмит у суштој је супротности и са свим законским начелима у држави из које долази. Ако је тамо нешто нелегално, како то онда може бити легално у БиХ?!  

ГЛАС: Да ли нека крајња адреса у тој правној бици може бити Европски суд за људска права?

ГЛИШИЋ: То је једна политика са дуплим дном. Иако је споран кредибилитет овог суда, ипак, тактички и политички гледано, треба искористити и ту могућност како би се обесмислило и оно што су они до сада радили.  

ГЛАС: Одговор власти Српске на све ово је референдум. Међутим, и он се покушава оспорити како од политичких елита из Сарајева, тако, рецимо, и од стране британског амбасадора у БиХ, али и појединих бриселских званичника иако се ради о демократском чину.

ГЛИШИЋ: Ти исти сматрају да је референдум, као вид демократског изражавања, резервисан само за њих, јер  смо ми бића ниже вредности. Како нас тако гледају, они очекују од нас да се покорно понашамо и слушамо њихове све учесталије диктате. Ово најбоље говори о расизму који је више него присутан код појединих европских држава и њихових званичника.

ГЛАС: Ако заживи тај неки нови свијет, о ком сви причају да би требало да буде далеко праведнији, шта ће бити са Европом?

ГЛИШИЋ: Изгледаће потпуно друкчије, а Европска унија ће тешко опстати у оваквом облику. Ова заједница ће се морати озбиљно променити уколико жели одговорити потребама европских народа. То би подразумевало више суверенитета и слобода. Ако то не ураде, ЕУ ће доживети судбину сличних империја попут Аустроугарске, Југославије или СССР.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.