Tegeltija: Rad u skladu sa zaključcima Narodne skupštine Srpske

SARAJEVO - Ministri iz Republike Srpske u Savjet ministara rade u skladu sa zaključcima Narodne skupštine Republike Srpske, a u interesu građana BiH, rekao je predsjedavajući Savjeta Zoran Tegeltija.

Tegeltija je pojasnio da je poruka iz Republike Srpske bila da nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluka, te da su i on i ministri iz Republike Srpske redovno radili svoj posao.

On je rekao da Savjet ministara radi normalno, ali da konsenzusa za odlučivanje neće biti dok se ne riješe unutrašnja pitanja.

“Sve što se radi nije usmjereno ni protiv koga u ovoj zemlji, nego se traži unutrašnji dijalog. One suštinske odluke koje mogu da ugroze zdravlje i egzistenciju ljudi naravno da će biti donesene. Mi se od početka tako ponašamo kada je riječ i o vakcinama i o velikim projektima”, rekao je Tegeltija za BHT.

Govoreći o zaključcima Narodne skupštine Srpske o vraćanju oduzetih nadležnosti, Tegeltija je rekao da su rokovi od šest mjeseci koje je dao parlament Srpske okvir da se neke sporne stvari u funkcionisanju BiH riješe kompromisom i donesu odluke koje neće biti na štetu nikoga u BiH.

“Da li će se dogovor i konsenzus postići za tri, šest ili devet mjeseci apsolutno nije važno, ali je veoma važno da se otvori unutrašnji dijalog u BiH o pitanjima o kojih imamo različite poglede i da kroz kompromis nađemo najbolje rješenje u interesu svih”, rekao je Tegeltija.

On je dodao da je rok od šest mjeseci Narodna skupština donijela nakon dvije ili tri godine od pokušaja da se napravi unutrašnji dijalog u BiH, ali da nije bilo želje za razgovorom.

Tegeltija je istakao da dogovora u BiH mora biti i da je teško procijeniti u kom roku će se on postići.

“Ako otvorimo dijalog poslije Nove godine, mislim da ćemo se o nekim stvarima usaglasiti. Nema potrebe za nekim ozbiljnim promjenama, nego neke stvari treba doraditi i zadržati se na dvije-tri suštinske stvari koje predstavljaju veliko neslaganje i veliki problem u funkcionisanju BiH”, rekao je Tegeltija.

Osvrćući se na jednoglasnu odluku Fiskalnog savjeta da odbije poziv MMF-a da se razgovara o štetnim posljedicama povlačenja iz Uprave za indirektno oporezivanje /UIO/ BiH, Tegeltija je rekao da je to nepotrebno i da ničemu ne doprinosi i da je pismo napisano po principu “šta bi bilo kad bi bilo”.

On je istakao da je uvjeren da Kancelarija MMF-a u Sarajevu ništa ne pomaže BiH i da je pod velikim uticajem pojedinih ambasada u Sarajevu i EU.

“Danas kada se pogleda Pismo namjere MMF-a ne zna se šta su uslovi Evropske komisije, a šta MMF-a. Mislim da je Fiskalni savjet donio dobru odluku”, ocijenio je Tegeltija i dodao da je uvjeren da će UO UIO i Fiskalni savjet znati kako da reaguju.

Tegeltija je rekao da će se po prvi put u jednom izbornom ciklusu desiti da BiH i MMF nemaju aranžman.

“Prvi put se dešava da ne možemo da usaglasimo Pismo namjere, tako da su ti odnosi sa MMF-om na najnižem mogućem nivou”, napomenuo je Tegeltija i dodao da su male šanse da se pregovara o novom kreditu od 750 miliona KM zbog uslova u kojima je mnogo više politike nego ekonomije.

On je ocijenio da entiteti ekonomski dobro stoje i da neće biti aranžmana u narednom periodu.

Na pitanje da li se može očekivati da se Republika Srpska povuče iz UIO i kako će se servisirati spoljni dug, Tegeltija je rekao da je i prije formiranja zajedničke UIO BiH servisirala svoj spoljni dug, te da to nije nikakva nepoznanica za zemlje koje su uređene kao BiH.

“Kako god bude ustrojena UIO problema sa servisiranjem spoljnog duga neće i ne može biti”, rekao je Tegeltija i istakao da je UIO institucija u kojoj ima najmanje problema u funkcionisanju.

Govoreći o političkoj situaciji u BiH, Tegeltija je rekao da je očekivao lakšu godinu.

“Ovo nije izborna godina. Problemi obično postoje u izbornim godinama. Nažalost, prolazili smo kroz uobičajene dnevno-političke rasprave, da bi poslije donošenja odluke bivšeg visokog predstavnika /Valentina/ Incka, pa poslije toga presuda Ustavnog suda, došli u vrlo tešku političku situaciju”, rekao je Tegeltija.

On je podsjetio da se zakomlikovao izborni proces, iako je izgledalo da će se kroz to proći uz kompromis i dogovor.

“Svi ovi odnosi koji su vezani za unutrašnje odnose, koji su rezultat nametnutih zakonskih rješenja, doveli su do toga da završimo na, možda, najgori mogući način, da se samo govori o sankcijama i prijetnjama, kao i time da Tužilaštvo procesuira ljude za ono što govre u parlamentu”, rekao je Tegeltija.  Dobra ekonomska situacija u ovoj godini

Predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija rekao je da je ekonomska situacija u BiH u ovoj godini bila dobra, te da svi ključni makroekonomski pokazatelji imaju pozitivne trendove.

Tegeltija je rekao da su pozitivna kretanja bruto domaćeg proizvoda, industrijske proizvodnje, spoljnotrgovinske razmjene, rasta plata i broja zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, te da je sve to rezultovalo i rastom javnih prihoda.

“Pokazalo se da je naša ekonomija imala puno više živosti i energije nego što smo svi očekivali i kroz krizu oporavka brže prošla”, istakao je Tegeltija.

On je izrazio očekivanje da će biti usvojen budžet za 2022. godinu čime će biti omogućen i rast plata zaposlenima u zajedničkim institucijama.

“Evidentno je da zaposleni u zajedničkim institucijama imaju najniže plate u BiH”, dodao je Tegeltija.

On je istakao da se protekla godina može posmatrati sa nekoliko aspekata koji su bili jako izazovni za građane BiH.

“Prema mom mišljenju, najizazovni je zdravstveni problem koji je izazvao virus korona. Drugi je ekonomski aspekt. Ne možemo zaobići ni taj politički, koji je ovu godinu, po mnogima, obilježio negativno, sa mnogo teških riječi i izgovorenog onoga što nije trebalo”, rekao je Tegeltija za BHT.

Tegeltija je podsjetio da u prva tri mjeseca nije bilo moguće nabaviti vakcine protiv virusa korona te da sada, kada ima dovoljno vakcina, ne postoji velika zainteresovanost građana.

On je rekao da je najvažnije bilo adekvatno odgovoriti na krizu izazvanu pandemijom virusa korona, te da smatra da je uspješno urađen posao, jer su zdravstveni radnici tokom cijele godine imali dovoljno finansijskih sredstava.

“Obezbijedili smo dovoljno vakcina u BiH, tako da ne možemo reći ni u tom dijelu da smo imali nekih poteškoća”, naglasio je Tegeltija.

Tegeltija je rekao da je bio siguran da će BiH u ovoj godini dobiti kandidatski status za pridruživanje EU.

“BiH je bila na odličnom putu da ga dobije. Znali smo da je potrebno da ispunimo taj uslov sa četiri sistemska zakona da se usvoje. Kada smo bili na kraju da sve usaglasimo, iz EU su počeli da dolaze neki dodatni uslovi, kao što su izborno zakonodavstvo, kao i određene izmjene Ustava BiH”, pojasnio je Tegeltija.

On je rekao da sva politička kriza koja se desila u BiH dolazi od toga da ti zakoni nisu usvojeni u parlamentu, te da je Savjet ministara četiri zakonska rješenja usvojio, od čega su tri upućena u proceduru, dok je četvrti na usaglašavanju sa Venecijanskom komisijom.

“To je neka situacija kojom mi nismo zadovoljni i pridruživanje EU je značajnije usporeno”, dodao je Tegeltija.

On je naveo da će kraj 2021. godine biti obilježen još jednom sjednicom Savjeta ministara, koja će biti 43. po redu ove godine.  

Tegeltija: Forum za Balkan odobrio četiri projekta

Predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija izjavio je da je prema Briselu upućeno 10 projekata u okviru finansijskog investicionog paketa za zapadni Balkan, od kojih je Forum za Balkan odobrio četiri.

“Od ta četiri projekta jedan se odnosi na izgradnju dionice Koridora 'Pet ce' u dužini od 36 kilometara, drugi je rekonstrukcija željezničke pruge od Doboja do Šamca, a treći je izgradnja puta od Foče do Šćepan Polja, dok je četvrti projekat južna gasna interkonekcija na području Posušja”, rekao je Tegeltija.

On je dodao da sve te projekte, koji su u različitim fazama realizacije, treba da prati značajna finansijska podrška putem granta EU.

Prema njegovim riječima, na realizaciju ovih projekata ni u kom slučaju neće negativno uticati zaključci Narodne skupštine Republike Srpske u vezi sa učešćem prestavnika Srpske u institucijam BiH.

Tegeltija je naglasio da zvaničnici iz Republike Srpske i on lično neće ugroziti ništa od onoga što se u infrastrukturnom smislu investiciono gradi u BiH.

Odgovarajući na pitanje u vezi sa inicijativom da se BiH uključi u projekat “Otvoreni Balkan”, Tegeltija je rekao da tu nije riječ o “velikoj Srbiji” ili “velikoj Albaniji”, kao i da mu je žao što ta ideja nema podršku u BiH.

“Projekat 'Otvoreni Balkan' bar za sada je čisto ekonomska integracija koja treba da pruži veliku šansu onim zemljama koji se okupe oko te ideje, a riječ je o tržištu od više od 12 miliona stanovnika”, rekao je predsjedavajući Savjeta ministara za BHT.

Tegeltija je naveo da Savjet ministara za Predsjedništvo BiH priprema novu informaciju o ovom pitanju.

On je potvrdio da će mađarski premijer Viktor Orban posjetiti BiH 25. januara, izražavajući žaljenje što neki u BiH pokušavaju da od najavljene podrške Mađarske Republici Srpskoj naprave problem.

“Mislim da Mađarska nije neprijatelj BiH i ne vidim razloga da BiH od bilo koga stvara neprijatelje”, rekao je Tegeltija, dodajući da ne želi da komentariše mnoge neosnovane primjedbe pojedinih zvaničnika u BiH u vezi sa Orbanovim odnosom prema BiH.

On je naveo da je rast cijene energenata ozbiljan problem za sve države, pa tako i za BiH, te da se može očekivati i rast inflacije, što će uticati na ekonomski razvoj i projekte u BiH, a pogotovo na životni standard stanovnika, što bi trebalo sanirati porastom plata i penzija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.