Тегелтија: Рад у складу са закључцима Народне скупштине Српске

САРАЈЕВО - Министри из Републике Српске у Савјет министара раде у складу са закључцима Народне скупштине Републике Српске, а у интересу грађана БиХ, рекао је предсједавајући Савјета Зоран Тегелтија.

Тегелтија је појаснио да је порука из Републике Српске била да нису испуњени услови за доношење одлука, те да су и он и министри из Републике Српске редовно радили свој посао.

Он је рекао да Савјет министара ради нормално, али да консензуса за одлучивање неће бити док се не ријеше унутрашња питања.

“Све што се ради није усмјерено ни против кога у овој земљи, него се тражи унутрашњи дијалог. Оне суштинске одлуке које могу да угрозе здравље и егзистенцију људи наравно да ће бити донесене. Ми се од почетка тако понашамо када је ријеч и о вакцинама и о великим пројектима”, рекао је Тегелтија за БХТ.

Говорећи о закључцима Народне скупштине Српске о враћању одузетих надлежности, Тегелтија је рекао да су рокови од шест мјесеци које је дао парламент Српске оквир да се неке спорне ствари у функционисању БиХ ријеше компромисом и донесу одлуке које неће бити на штету никога у БиХ.

“Да ли ће се договор и консензус постићи за три, шест или девет мјесеци апсолутно није важно, али је веома важно да се отвори унутрашњи дијалог у БиХ о питањима о којих имамо различите погледе и да кроз компромис нађемо најбоље рјешење у интересу свих”, рекао је Тегелтија.

Он је додао да је рок од шест мјесеци Народна скупштина донијела након двије или три године од покушаја да се направи унутрашњи дијалог у БиХ, али да није било жеље за разговором.

Тегелтија је истакао да договора у БиХ мора бити и да је тешко процијенити у ком року ће се он постићи.

“Ако отворимо дијалог послије Нове године, мислим да ћемо се о неким стварима усагласити. Нема потребе за неким озбиљним промјенама, него неке ствари треба дорадити и задржати се на двије-три суштинске ствари које представљају велико неслагање и велики проблем у функционисању БиХ”, рекао је Тегелтија.

Осврћући се на једногласну одлуку Фискалног савјета да одбије позив ММФ-а да се разговара о штетним посљедицама повлачења из Управе за индиректно опорезивање /УИО/ БиХ, Тегелтија је рекао да је то непотребно и да ничему не доприноси и да је писмо написано по принципу “шта би било кад би било”.

Он је истакао да је увјерен да Канцеларија ММФ-а у Сарајеву ништа не помаже БиХ и да је под великим утицајем појединих амбасада у Сарајеву и ЕУ.

“Данас када се погледа Писмо намјере ММФ-а не зна се шта су услови Европске комисије, а шта ММФ-а. Мислим да је Фискални савјет донио добру одлуку”, оцијенио је Тегелтија и додао да је увјерен да ће УО УИО и Фискални савјет знати како да реагују.

Тегелтија је рекао да ће се по први пут у једном изборном циклусу десити да БиХ и ММФ немају аранжман.

“Први пут се дешава да не можемо да усагласимо Писмо намјере, тако да су ти односи са ММФ-ом на најнижем могућем нивоу”, напоменуо је Тегелтија и додао да су мале шансе да се преговара о новом кредиту од 750 милиона КМ због услова у којима је много више политике него економије.

Он је оцијенио да ентитети економски добро стоје и да неће бити аранжмана у наредном периоду.

На питање да ли се може очекивати да се Република Српска повуче из УИО и како ће се сервисирати спољни дуг, Тегелтија је рекао да је и прије формирања заједничке УИО БиХ сервисирала свој спољни дуг, те да то није никаква непознаница за земље које су уређене као БиХ.

“Како год буде устројена УИО проблема са сервисирањем спољног дуга неће и не може бити”, рекао је Тегелтија и истакао да је УИО институција у којој има најмање проблема у функционисању.

Говорећи о политичкој ситуацији у БиХ, Тегелтија је рекао да је очекивао лакшу годину.

“Ово није изборна година. Проблеми обично постоје у изборним годинама. Нажалост, пролазили смо кроз уобичајене дневно-политичке расправе, да би послије доношења одлуке бившег високог представника /Валентина/ Инцка, па послије тога пресуда Уставног суда, дошли у врло тешку политичку ситуацију”, рекао је Тегелтија.

Он је подсјетио да се закомликовао изборни процес, иако је изгледало да ће се кроз то проћи уз компромис и договор.

“Сви ови односи који су везани за унутрашње односе, који су резултат наметнутих законских рјешења, довели су до тога да завршимо на, можда, најгори могући начин, да се само говори о санкцијама и пријетњама, као и тиме да Тужилаштво процесуира људе за оно што говре у парламенту”, рекао је Тегелтија.  Добра економска ситуација у овој години

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је да је економска ситуација у БиХ у овој години била добра, те да сви кључни макроекономски показатељи имају позитивне трендове.

Тегелтија је рекао да су позитивна кретања бруто домаћег производа, индустријске производње, спољнотрговинске размјене, раста плата и броја запослених у јавном и приватном сектору, те да је све то резултовало и растом јавних прихода.

“Показало се да је наша економија имала пуно више живости и енергије него што смо сви очекивали и кроз кризу опоравка брже прошла”, истакао је Тегелтија.

Он је изразио очекивање да ће бити усвојен буџет за 2022. годину чиме ће бити омогућен и раст плата запосленима у заједничким институцијама.

“Евидентно је да запослени у заједничким институцијама имају најниже плате у БиХ”, додао је Тегелтија.

Он је истакао да се протекла година може посматрати са неколико аспеката који су били јако изазовни за грађане БиХ.

“Према мом мишљењу, најизазовни је здравствени проблем који је изазвао вирус корона. Други је економски аспект. Не можемо заобићи ни тај политички, који је ову годину, по многима, обиљежио негативно, са много тешких ријечи и изговореног онога што није требало”, рекао је Тегелтија за БХТ.

Тегелтија је подсјетио да у прва три мјесеца није било могуће набавити вакцине против вируса корона те да сада, када има довољно вакцина, не постоји велика заинтересованост грађана.

Он је рекао да је најважније било адекватно одговорити на кризу изазвану пандемијом вируса корона, те да сматра да је успјешно урађен посао, јер су здравствени радници током цијеле године имали довољно финансијских средстава.

“Обезбиједили смо довољно вакцина у БиХ, тако да не можемо рећи ни у том дијелу да смо имали неких потешкоћа”, нагласио је Тегелтија.

Тегелтија је рекао да је био сигуран да ће БиХ у овој години добити кандидатски статус за придруживање ЕУ.

“БиХ је била на одличном путу да га добије. Знали смо да је потребно да испунимо тај услов са четири системска закона да се усвоје. Када смо били на крају да све усагласимо, из ЕУ су почели да долазе неки додатни услови, као што су изборно законодавство, као и одређене измјене Устава БиХ”, појаснио је Тегелтија.

Он је рекао да сва политичка криза која се десила у БиХ долази од тога да ти закони нису усвојени у парламенту, те да је Савјет министара четири законска рјешења усвојио, од чега су три упућена у процедуру, док је четврти на усаглашавању са Венецијанском комисијом.

“То је нека ситуација којом ми нисмо задовољни и придруживање ЕУ је значајније успорено”, додао је Тегелтија.

Он је навео да ће крај 2021. године бити обиљежен још једном сједницом Савјета министара, која ће бити 43. по реду ове године.  

Тегелтија: Форум за Балкан одобрио четири пројекта

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је да је према Бриселу упућено 10 пројеката у оквиру финансијског инвестиционог пакета за западни Балкан, од којих је Форум за Балкан одобрио четири.

“Од та четири пројекта један се односи на изградњу дионице Коридора 'Пет це' у дужини од 36 километара, други је реконструкција жељезничке пруге од Добоја до Шамца, а трећи је изградња пута од Фоче до Шћепан Поља, док је четврти пројекат јужна гасна интерконекција на подручју Посушја”, рекао је Тегелтија.

Он је додао да све те пројекте, који су у различитим фазама реализације, треба да прати значајна финансијска подршка путем гранта ЕУ.

Према његовим ријечима, на реализацију ових пројеката ни у ком случају неће негативно утицати закључци Народне скупштине Републике Српске у вези са учешћем преставника Српске у институцијам БиХ.

Тегелтија је нагласио да званичници из Републике Српске и он лично неће угрозити ништа од онога што се у инфраструктурном смислу инвестиционо гради у БиХ.

Одговарајући на питање у вези са иницијативом да се БиХ укључи у пројекат “Отворени Балкан”, Тегелтија је рекао да ту није ријеч о “великој Србији” или “великој Албанији”, као и да му је жао што та идеја нема подршку у БиХ.

“Пројекат 'Отворени Балкан' бар за сада је чисто економска интеграција која треба да пружи велику шансу оним земљама који се окупе око те идеје, а ријеч је о тржишту од више од 12 милиона становника”, рекао је предсједавајући Савјета министара за БХТ.

Тегелтија је навео да Савјет министара за Предсједништво БиХ припрема нову информацију о овом питању.

Он је потврдио да ће мађарски премијер Виктор Орбан посјетити БиХ 25. јануара, изражавајући жаљење што неки у БиХ покушавају да од најављене подршке Мађарске Републици Српској направе проблем.

“Мислим да Мађарска није непријатељ БиХ и не видим разлога да БиХ од било кога ствара непријатеље”, рекао је Тегелтија, додајући да не жели да коментарише многе неосноване примједбе појединих званичника у БиХ у вези са Орбановим односом према БиХ.

Он је навео да је раст цијене енергената озбиљан проблем за све државе, па тако и за БиХ, те да се може очекивати и раст инфлације, што ће утицати на економски развој и пројекте у БиХ, а поготово на животни стандард становника, што би требало санирати порастом плата и пензија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.