Sportska galaksija: Zašto bez dočeka voljenih?

Piše Dobrivoje JANKOVIĆ

ODAVNO naša fudbalska publika nije volela neki tim kao ovih dana mladu reprezentaciju Srbije, koja je osvojila drugo mesto u najjačoj kontinentalnoj konkurenciji. Fudbal je, blagodareći divnim "orlićima", potvrdio svoje visoko mesto na galeriji sportova, a kada smo već kod toga, da ne prebregnemo prvo pitanje: zašto su neki ljudi dozvolili sebi da odluče da ne bude masovnog i organizovanog dočeka mlade reprezentacije Srbije ispred Skupštine grada Beograda? Odluka takvih bumbara, pa još ako su iz vlasti, više je glupa nego sračunata. Oni, verovatno još kao mali, operisani su od fudbala kao glavne igre i zabave savremene civilizacije, zato i misle da se trava ispred Skupštine grada Beograda sme gaziti samo kada srpski sportisti donesu odnekuda zlatnu medalju, ne znajući da srebro u fudbalu često više znači nego zlato u mnogim drugim sportovima koji imaju ograničenu konkurenciju. Bio je ovo trenutak kada su naši mladi fudbaleri podigli na noge celokupno srpstvo, kada su ih gledali i procenjivali njihovu sportsku, i ne samo sportsku, ulogu oni čijom se voljom ili nevoljom naši vladari sastaju svaki drugi dan oko vajnog ulaska Srbije u Evropu. "Orlići" su umeli da izmame aplauz i priznanje evropskih fudbalskih velesila, ostavivši mnoge od njih za leđima svojim. Dakle, imali smo ekipu divnog izgleda na holandskoj travi, ekipu koja je poklekla tek u finalnoj igri, kada je holandska sportska javnost zaklela svoju reprezentaciju zapravo u izum ove nacije: zubima i noktima do pobede! Tako je i bilo. Na kraju - lep prizor i priznanje jednom divnom timu: holandski reprezentativci su napravili špalir kroz koji će proći Srbi na svom putu do Mišela Platinija da bi primili srebrne medalje zlata vredne. Aplauz koji su dobili prvo od svojih neposrednih rivala i kompletnog establišmenta u svečanoj loži, kao i kompletnog gledališta koje je odalo priznanje srpskom timu za sve što je prikazao u Holandiji - ostaće večna uspomena svakom našem predstavniku, i na terenu i na tribinama. Srbi kao Srbi sada će zacelo početi svoje tradicionalno neslaganje oko tima s kojim su se do subotnje noći svi slagali: da li je moglo bolje i više? U prvom danu posle Holandije, kada ni "četvorka" u našoj mreži ne peče prave fudbalofile, naći će se već džangrizala da traže dlaku u jajetu, jer njihov zbir činjenica obavezno je drugačiji. Možda je trener našeg tima Miroslav Đukić mogao i bolje da upravlja ekipom, računajući da je - mimo sportskih rezona koji vladaju na turnirskom takmičenju - u meču sa Englezima pribegao odmoru glavnih igrača, možda ima još neke sitnice, kao greške u finalu, ali zašto bismo sada o tome, kada je činjenica nad činjenicama da su trener Đukić i njegovi izabranici - oduševili. A koliko je bilo prostački ružno tom istom Miroslavu Đukiću, i to na dan finala u Holandiji, uputiti užasnu medijsku spletku kako je, zaboga, neko anketirao navijače Partizana i da se sedamdeset odsto njih protivi Đukićevom ostanku u Humskoj! Užasno! Zašto nas ima i takvih, i to kada smo pred rajskim vratima?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.