Спортска галаксија: Зашто без дочека вољених?

Пише Добривоје ЈAНКОВИЋ

ОДAВНО наша фудбалска публика није волела неки тим као ових дана младу репрезентацију Србије, која је освојила друго место у најјачој континенталној конкуренцији. Фудбал је, благодарећи дивним "орлићима", потврдио своје високо место на галерији спортова, а када смо већ код тога, да не пребрегнемо прво питање: зашто су неки људи дозволили себи да одлуче да не буде масовног и организованог дочека младе репрезентације Србије испред Скупштине града Београда? Одлука таквих бумбара, па још ако су из власти, више је глупа него срачуната. Они, вероватно још као мали, оперисани су од фудбала као главне игре и забаве савремене цивилизације, зато и мисле да се трава испред Скупштине града Београда сме газити само када српски спортисти донесу однекуда златну медаљу, не знајући да сребро у фудбалу често више значи него злато у многим другим спортовима који имају ограничену конкуренцију. Био је ово тренутак када су наши млади фудбалери подигли на ноге целокупно српство, када су их гледали и процењивали њихову спортску, и не само спортску, улогу они чијом се вољом или невољом наши владари састају сваки други дан око вајног уласка Србије у Европу. "Орлићи" су умели да измаме аплауз и признање европских фудбалских велесила, оставивши многе од њих за леђима својим. Дакле, имали смо екипу дивног изгледа на холандској трави, екипу која је поклекла тек у финалној игри, када је холандска спортска јавност заклела своју репрезентацију заправо у изум ове нације: зубима и ноктима до победе! Тако је и било. На крају - леп призор и признање једном дивном тиму: холандски репрезентативци су направили шпалир кроз који ће проћи Срби на свом путу до Мишела Платинија да би примили сребрне медаље злата вредне. Aплауз који су добили прво од својих непосредних ривала и комплетног естаблишмента у свечаној ложи, као и комплетног гледалишта које је одало признање српском тиму за све што је приказао у Холандији - остаће вечна успомена сваком нашем представнику, и на терену и на трибинама. Срби као Срби сада ће зацело почети своје традиционално неслагање око тима с којим су се до суботње ноћи сви слагали: да ли је могло боље и више? У првом дану после Холандије, када ни "четворка" у нашој мрежи не пече праве фудбалофиле, наћи ће се већ џангризала да траже длаку у јајету, јер њихов збир чињеница обавезно је другачији. Можда је тренер нашег тима Мирослав Ђукић могао и боље да управља екипом, рачунајући да је - мимо спортских резона који владају на турнирском такмичењу - у мечу са Енглезима прибегао одмору главних играча, можда има још неке ситнице, као грешке у финалу, али зашто бисмо сада о томе, када је чињеница над чињеницама да су тренер Ђукић и његови изабраници - одушевили. A колико је било простачки ружно том истом Мирославу Ђукићу, и то на дан финала у Холандији, упутити ужасну медијску сплетку како је, забога, неко анкетирао навијаче Партизана и да се седамдесет одсто њих противи Ђукићевом останку у Хумској! Ужасно! Зашто нас има и таквих, и то када смо пред рајским вратима?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.