Sa­vo Štrbac: Iz­dva­janje sa­mo je­dnog zlo­či­na ne­će do­pri­ni­je­ti po­mi­renju

De­kla­ra­ci­ja o osu­di zlo­či­na nad Srbi­ma u pro­te­klom ra­tu na po­dru­čju biv­še Ju­go­sla­vi­je, ko­ja tre­ba da bu­de usvo­je­na u Skup­šti­ni Srbi­je, ni u kom slu­ča­ju ne mo­že ima­ti je­dna­ku te­ži­nu i sna­gu kao De­kla­ra­ci­ja o Sre­bre­ni­ci.

Izja­vio je ovo u in­ter­vjuu "Gla­su Srpske" di­re­ktor Do­ku­men­ta­ci­ono-in­for­ma­ci­onog cen­tra "Ve­ri­tas" Sa­vo Štrbac.

- De­kla­ra­ci­ja o Sre­bre­ni­ci je uslovljen i ne­pri­kla­dan do­ku­ment, jer je njime osu­đen sa­mo je­dan zlo­čin. To ni­je u re­du bez ob­zi­ra na to ko­li­ko je taj zlo­čin te­žak. Srbi­ja je tre­ba­la je­dnom de­kla­ra­ci­jom osu­di­ti sve zlo­či­ne pro­te­klog ra­ta bez ob­zi­ra ko ih je po­či­nio i nad ko­jim na­ro­dom - re­kao je Štrbac.

Na­gla­sio je da De­kla­ra­ci­ja o Sre­bre­ni­ci ne do­pri­no­si na pra­vi na­čin su­oča­vanju sa pro­šloš­ću ni­ti po­mi­renju u re­gi­onu, jer osu­đu­je sa­mo je­dan zlo­čin.

* GLAS: Ka­ko gle­da­te na na­javljeno usva­janje De­kla­ra­ci­je o osu­di zlo­či­na nad Srbi­ma u pro­te­klom ra­tu?

ŠTRBAC: Dru­ga de­kla­ra­ci­ja u Skup­šti­ni Srbi­je ne mo­že ima­ti je­dna­ku sna­gu kao prva o Sre­bre­ni­ci. Ako se do­no­se dvi­je de­kla­ra­ci­je ne­mi­no­vno je pi­tanje za­što ni­su is­to­vre­me­no usvo­je­ne. Oči­gle­dno je tre­ba­lo is­ta­ći De­kla­ra­ci­ju o Sre­bre­ni­ci ko­ja će bi­ti mno­go vi­še me­dij­ski pred­stavljena od dru­ge de­kla­ra­ci­je. Či­ni mi se da je prva de­kla­ra­ci­ja na­pravljena za me­đu­na­ro­dnu i re­gi­onal­nu upo­tre­bu, a dru­ga za do­ma­ću ka­ko bi se za­do­voljili Srbi ko­ji su tra­ži­li uni­ver­zal­nu de­kla­ra­ci­ju.

* GLAS: Pos­to­ji li opa­snost od po­li­ti­čkih zlo­upo­tre­ba De­kla­ra­ci­je o Sre­bre­ni­ci ko­je bi bi­le upe­re­ne prven­stve­no pro­tiv Re­pu­bli­ke Srpske?

ŠTRBAC: Pos­to­ji opa­snost od zlo­upo­tre­be ove de­kla­ra­ci­je. To će sa­svim si­gur­no naj­vi­še či­ni­ti bošnja­čki po­li­ti­ča­ri iz Sa­ra­je­va ko­ji upor­no za­go­va­ra­ju te­zu da je RS zlo­či­na­čka i da je tre­ba uki­nu­ti.

* GLAS: Pi­tanje oprav­da­nos­ti usva­janja De­kla­ra­ci­je o Sre­bre­ni­ci na­me­će se i zbog činjeni­ce da ni­je­dna zemlja u re­gi­onu, ko­ja je bi­la uključe­na u ra­tna dej­stva, ni­je usvo­ji­la do­ku­ment ko­jim se osu­di­li zlo­či­ni nad Srbi­ma?

ŠTRBAC: Par­la­ment Srbi­je je hra­bro usvo­jio ovu de­kla­ra­ci­ju, ali pro­blem je što ni­ko dru­gi u re­gi­onu ne po­ka­zu­je ni trun­ku na­go­vje­šta­ja da će osu­di­ti zlo­či­ne po­činjene nad Srbi­ma. Hrvat­ski sa­bor je čak 2006. go­di­ne usvo­jio de­kla­ra­ci­ju ko­jom sla­vi "Olu­ju" u ko­joj je pro­tje­ra­no vi­še od 300.000 Srba iz Hrvat­ske, a njiho­vi do­mo­vi uni­šte­ni i spaljeni. Ne­ma ni na­go­vje­šta­ja da će ne­ko u Hrvat­skoj osu­di­ti zlo­čin nad Srbi­ma. I to je ono što frus­tri­ra sva­kog Srbi­na.

* GLAS: Po­li­ti­čki vrh Srpske i bo­ra­čke ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je oci­je­ni­li su De­kla­ra­ci­ju o Sre­bre­ni­ci "is­to­rij­skom gre­škom"?

ŠTRBAC: Kao Srbin pro­tje­ran iz Hrvat­ske u po­tpu­nos­ti ra­zu­mi­jem Srbe iz RS. Iz­dva­janje sa­mo je­dnog zlo­či­na ne­će do­pri­ni­je­ti po­mi­renju.

* GLAS: Ipak, zva­ni­čni Bri­sel i Va­šin­gton su po­hva­li­li po­tez Par­la­men­ta Srbi­je?

ŠTRBAC: Po tim rea­kci­ja­ma mo­že se zaključi­ti ko je Srbi­ji su­ge­ri­sao da usvo­ji ovu de­kla­ra­ci­ju ko­ja je oči­gle­dno uslovljena.

* GLAS: Bošnja­čki po­li­ti­čki i vjer­ski vrh je ne­za­do­voljan sa­drža­jem de­kla­ra­ci­je, jer je izos­tavljena ri­ječ ge­no­cid?

ŠTRBAC: Bošnjaci nas­to­je da održe ste­re­otip da su je­di­no oni bi­li žrtve iako broj­ne činjeni­ce go­vo­re da su po­či­ni­li zlo­či­ne nad Srbi­ma u pro­te­klom ra­tu u BiH. I da je bi­la uvršte­na ri­ječ ge­no­cid oni bi opet bi­li ne­za­do­voljni.

* GLAS: Ka­kav je stav Srba iz­bje­glih iz Hrvat­ske o De­kla­ra­ci­ji o Sre­bre­ni­ci?

ŠTRBAC: Srbi pro­tje­ra­ni iz Hrvat­ske ugla­vnom sma­tra­ju da je ta de­kla­ra­ci­ja ne­pri­kla­dna. U Srbi­ji ima vi­še od 300.000 Srba pro­tje­ra­nih iz Hrvat­ske. Ne mo­že­mo bla­go­na­klo­no gle­da­ti na osu­đi­vanje sa­mo je­dnog zlo­či­na pro­te­klog ra­ta na pros­to­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je. Od 1991. do 2001. iz Hrvat­ske je oti­šlo 400.000 Srba. Sva su pri­li­ke da će nas 2011. go­di­ne bi­ti manje od 4,5 od­sto ko­li­ko je bi­lo Srba u Hrvat­skoj pri­je de­vet go­di­na. Vrlo je mo­gu­će da će bi­ti os­tva­ren Tu­đma­nov plan, jer on je re­kao da će srpsko pi­tanje bi­ti traj­no ri­je­še­no ka­da ih u Hrvat­skoj ne bu­de bi­lo vi­še od tri od­sto.

* GLAS: U lon­don­skom su­du 13. apri­la bi­će održa­no ro­či­šte u ve­zi sa slu­ča­jem "Ejup Ga­nić"? Njega tra­že i Srbi­ja i BiH. Či­ji su ar­gu­men­ti ja­či?

ŠTRBAC: Stvar je po­vje­renja. Bi­lo bi naj­svrsis­ho­dni­je da se su­di na po­dru­čju gdje je zlo­čin po­činjen. Me­đu­tim, kad zna­mo šta je sve pra­ti­lo ovaj pre­dmet i ka­ko su se do sa­da po­na­ša­li or­ga­ni gonjenja u BiH, ko­ji ni­su ura­di­li ni­šta po ovom pre­dme­tu, on­da je lo­gi­čno zaključi­ti da Ga­ni­ća ne mo­že oče­ki­va­ti obje­kti­van sud­ski pro­ces u Sa­ra­je­vu po me­đu­na­ro­dnim stan­dar­di­ma. Bošnja­čki po­li­ti­ča­ri, ko­ji ima­ju sna­žan uti­caj na pra­vo­su­đe BiH, pra­vi­li bi ve­li­ke op­stru­kci­je.

Ka­pe­tan Dra­gan

* GLAS: Aktu­el­na je i odlu­ka aus­tra­lij­skog pra­vo­su­đa da Dra­gan Va­siljko­vić, po­zna­ti­ji kao ka­pe­tan Dra­gan, bu­de izru­čen Hrvat­skoj?

ŠTRBAC: Ova odlu­ka Vrho­vnog su­da Aus­tra­li­je, na­či­nom na ko­ji je do­ne­se­na i brzi­nom, go­vo­ri da se ra­di o izlo­bi­ra­nom po­te­zu. Ri­ječ je o pre­se­da­nu, jer prvi je ovo slu­čaj u is­to­ri­ji aus­tra­lij­skog pra­vo­su­đa da njiho­vi su­do­vi odlu­ču­ju o ek­stra­di­ci­ji njiho­vog državljani­na dru­goj zemlji zbog ra­tih zlo­či­na. Činjeni­ca da je odlu­ka odne­se­na za sa­mo 15 mi­nu­ta go­vo­ri da je izlo­bi­ra­na. To uka­zu­je da bi broj­ni Srbi, ko­ji ži­ve u Aus­tra­li­ji, a za ko­ji­ma je pra­vo­su­đe Hrvat­ske ra­spi­sa­lo po­tjer­ni­ce, us­ko­ro mo­gli bi­ti uha­pše­ni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.