Са­во Штрбац: Из­два­јање са­мо је­дног зло­чи­на не­ће до­при­ни­је­ти по­ми­рењу

Мирослав Филиповић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Са­во Штрбац: Из­два­јање са­мо је­дног зло­чи­на не­ће до­при­ни­је­ти по­ми­рењу

Де­кла­ра­ци­ја о осу­ди зло­чи­на над Срби­ма у про­те­клом ра­ту на по­дру­чју бив­ше Ју­го­сла­ви­је, ко­ја тре­ба да бу­де усво­је­на у Скуп­шти­ни Срби­је, ни у ком слу­ча­ју не мо­же има­ти је­дна­ку те­жи­ну и сна­гу као Де­кла­ра­ци­ја о Сре­бре­ни­ци.

Изја­вио је ово у ин­тер­вјуу "Гла­су Српске" ди­ре­ктор До­ку­мен­та­ци­оно-ин­фор­ма­ци­оног цен­тра "Ве­ри­тас" Са­во Штрбац.

- Де­кла­ра­ци­ја о Сре­бре­ни­ци је условљен и не­при­кла­дан до­ку­мент, јер је њиме осу­ђен са­мо је­дан зло­чин. То ни­је у ре­ду без об­зи­ра на то ко­ли­ко је тај зло­чин те­жак. Срби­ја је тре­ба­ла је­дном де­кла­ра­ци­јом осу­ди­ти све зло­чи­не про­те­клог ра­та без об­зи­ра ко их је по­чи­нио и над ко­јим на­ро­дом - ре­као је Штрбац.

На­гла­сио је да Де­кла­ра­ци­ја о Сре­бре­ни­ци не до­при­но­си на пра­ви на­чин су­оча­вању са про­шлош­ћу ни­ти по­ми­рењу у ре­ги­ону, јер осу­ђу­је са­мо је­дан зло­чин.

* ГЛAС: Ка­ко гле­да­те на на­јављено усва­јање Де­кла­ра­ци­је о осу­ди зло­чи­на над Срби­ма у про­те­клом ра­ту?

ШТРБAЦ: Дру­га де­кла­ра­ци­ја у Скуп­шти­ни Срби­је не мо­же има­ти је­дна­ку сна­гу као прва о Сре­бре­ни­ци. Aко се до­но­се дви­је де­кла­ра­ци­је не­ми­но­вно је пи­тање за­што ни­су ис­то­вре­ме­но усво­је­не. Очи­гле­дно је тре­ба­ло ис­та­ћи Де­кла­ра­ци­ју о Сре­бре­ни­ци ко­ја ће би­ти мно­го ви­ше ме­диј­ски пред­стављена од дру­ге де­кла­ра­ци­је. Чи­ни ми се да је прва де­кла­ра­ци­ја на­прављена за ме­ђу­на­ро­дну и ре­ги­онал­ну упо­тре­бу, а дру­га за до­ма­ћу ка­ко би се за­до­вољили Срби ко­ји су тра­жи­ли уни­вер­зал­ну де­кла­ра­ци­ју.

* ГЛAС: Пос­то­ји ли опа­сност од по­ли­ти­чких зло­упо­тре­ба Де­кла­ра­ци­је о Сре­бре­ни­ци ко­је би би­ле упе­ре­не првен­стве­но про­тив Ре­пу­бли­ке Српске?

ШТРБAЦ: Пос­то­ји опа­сност од зло­упо­тре­бе ове де­кла­ра­ци­је. То ће са­свим си­гур­но нај­ви­ше чи­ни­ти бошња­чки по­ли­ти­ча­ри из Са­ра­је­ва ко­ји упор­но за­го­ва­ра­ју те­зу да је РС зло­чи­на­чка и да је тре­ба уки­ну­ти.

* ГЛAС: Пи­тање оправ­да­нос­ти усва­јања Де­кла­ра­ци­је о Сре­бре­ни­ци на­ме­ће се и због чињени­це да ни­је­дна земља у ре­ги­ону, ко­ја је би­ла укључе­на у ра­тна деј­ства, ни­је усво­ји­ла до­ку­мент ко­јим се осу­ди­ли зло­чи­ни над Срби­ма?

ШТРБAЦ: Пар­ла­мент Срби­је је хра­бро усво­јио ову де­кла­ра­ци­ју, али про­блем је што ни­ко дру­ги у ре­ги­ону не по­ка­зу­је ни трун­ку на­го­вје­шта­ја да ће осу­ди­ти зло­чи­не по­чињене над Срби­ма. Хрват­ски са­бор је чак 2006. го­ди­не усво­јио де­кла­ра­ци­ју ко­јом сла­ви "Олу­ју" у ко­јој је про­тје­ра­но ви­ше од 300.000 Срба из Хрват­ске, а њихо­ви до­мо­ви уни­ште­ни и спаљени. Не­ма ни на­го­вје­шта­ја да ће не­ко у Хрват­ској осу­ди­ти зло­чин над Срби­ма. И то је оно што фрус­три­ра сва­ког Срби­на.

* ГЛAС: По­ли­ти­чки врх Српске и бо­ра­чке не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је оци­је­ни­ли су Де­кла­ра­ци­ју о Сре­бре­ни­ци "ис­то­риј­ском гре­шком"?

ШТРБAЦ: Као Србин про­тје­ран из Хрват­ске у по­тпу­нос­ти ра­зу­ми­јем Србе из РС. Из­два­јање са­мо је­дног зло­чи­на не­ће до­при­ни­је­ти по­ми­рењу.

* ГЛAС: Ипак, зва­ни­чни Бри­сел и Ва­шин­гтон су по­хва­ли­ли по­тез Пар­ла­мен­та Срби­је?

ШТРБAЦ: По тим реа­кци­ја­ма мо­же се закључи­ти ко је Срби­ји су­ге­ри­сао да усво­ји ову де­кла­ра­ци­ју ко­ја је очи­гле­дно условљена.

* ГЛAС: Бошња­чки по­ли­ти­чки и вјер­ски врх је не­за­до­вољан са­држа­јем де­кла­ра­ци­је, јер је изос­тављена ри­јеч ге­но­цид?

ШТРБAЦ: Бошњаци нас­то­је да одрже сте­ре­отип да су је­ди­но они би­ли жртве иако број­не чињени­це го­во­ре да су по­чи­ни­ли зло­чи­не над Срби­ма у про­те­клом ра­ту у БиХ. И да је би­ла уврште­на ри­јеч ге­но­цид они би опет би­ли не­за­до­вољни.

* ГЛAС: Ка­кав је став Срба из­бје­глих из Хрват­ске о Де­кла­ра­ци­ји о Сре­бре­ни­ци?

ШТРБAЦ: Срби про­тје­ра­ни из Хрват­ске угла­вном сма­тра­ју да је та де­кла­ра­ци­ја не­при­кла­дна. У Срби­ји има ви­ше од 300.000 Срба про­тје­ра­них из Хрват­ске. Не мо­же­мо бла­го­на­кло­но гле­да­ти на осу­ђи­вање са­мо је­дног зло­чи­на про­те­клог ра­та на прос­то­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је. Од 1991. до 2001. из Хрват­ске је оти­шло 400.000 Срба. Сва су при­ли­ке да ће нас 2011. го­ди­не би­ти мање од 4,5 од­сто ко­ли­ко је би­ло Срба у Хрват­ској при­је де­вет го­ди­на. Врло је мо­гу­ће да ће би­ти ос­тва­рен Ту­ђма­нов план, јер он је ре­као да ће српско пи­тање би­ти трај­но ри­је­ше­но ка­да их у Хрват­ској не бу­де би­ло ви­ше од три од­сто.

* ГЛAС: У лон­дон­ском су­ду 13. апри­ла би­ће одржа­но ро­чи­ште у ве­зи са слу­ча­јем "Ејуп Га­нић"? Њега тра­же и Срби­ја и БиХ. Чи­ји су ар­гу­мен­ти ја­чи?

ШТРБAЦ: Ствар је по­вје­рења. Би­ло би нај­сврсис­хо­дни­је да се су­ди на по­дру­чју гдје је зло­чин по­чињен. Ме­ђу­тим, кад зна­мо шта је све пра­ти­ло овај пре­дмет и ка­ко су се до са­да по­на­ша­ли ор­га­ни гоњења у БиХ, ко­ји ни­су ура­ди­ли ни­шта по овом пре­дме­ту, он­да је ло­ги­чно закључи­ти да Га­ни­ћа не мо­же оче­ки­ва­ти обје­кти­ван суд­ски про­цес у Са­ра­је­ву по ме­ђу­на­ро­дним стан­дар­ди­ма. Бошња­чки по­ли­ти­ча­ри, ко­ји има­ју сна­жан ути­цај на пра­во­су­ђе БиХ, пра­ви­ли би ве­ли­ке оп­стру­кци­је.

Ка­пе­тан Дра­ган

* ГЛAС: Aкту­ел­на је и одлу­ка аус­тра­лиј­ског пра­во­су­ђа да Дра­ган Ва­сиљко­вић, по­зна­ти­ји као ка­пе­тан Дра­ган, бу­де изру­чен Хрват­ској?

ШТРБAЦ: Ова одлу­ка Врхо­вног су­да Aус­тра­ли­је, на­чи­ном на ко­ји је до­не­се­на и брзи­ном, го­во­ри да се ра­ди о изло­би­ра­ном по­те­зу. Ри­јеч је о пре­се­да­ну, јер први је ово слу­чај у ис­то­ри­ји аус­тра­лиј­ског пра­во­су­ђа да њихо­ви су­до­ви одлу­чу­ју о ек­стра­ди­ци­ји њихо­вог држављани­на дру­гој земљи због ра­тих зло­чи­на. Чињени­ца да је одлу­ка одне­се­на за са­мо 15 ми­ну­та го­во­ри да је изло­би­ра­на. То ука­зу­је да би број­ни Срби, ко­ји жи­ве у Aус­тра­ли­ји, а за ко­ји­ма је пра­во­су­ђе Хрват­ске ра­спи­са­ло по­тјер­ни­це, ус­ко­ро мо­гли би­ти уха­пше­ни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.