Iz mog ugla: Hajka se nastavlja

Mikajlo MITROVIĆ

NEDAVNO je po nalogu Tužilaštva BiH uhapšen Novak Đukić, penzionisani general Vojske Republike Srpske, zbog navodnog ratnog zločina na području garnizona Tuzla. Đukić je optužen za dejstva artiljerijom po garnizonu Tuzla, te da je u inkriminisano vreme sa jednom svojom granatom ubio sedamdeset i više nedužnih građana Tuzle, a više desetina ranio. Nije nam poznato koji je kalibar te "ubistvene" granate, ali je iole vojno obrazovanom čoveku poznato da takva granata ne postoji. Takođe nam nije poznato ko je vršio i izvršio veštačenje za potrebe Tužilaštva BiH o ovom slučaju, te utvrdio da je Đukićeva granata učinila navedeno. Sigurno je da se radi o kvazi stručnjaku kada je utvrdio da jedna granata može učiniti to što je u optužnici napisano, jer je navedena tvrdnja nemoguća. Opis ovog događaja iz optužnice neodoljivo podseća na raskrinkani sarajevski scenario u slučaju "Markale-1" (8. februara 1994. godine) i "Markale 2" (kraj avgusta 1995. godine). Uzimajući u obzir saznanja o planiranju i izvršenju navedenih slučajeva, ne bi nas čudilo da je i opisani događaj iz garnizona Tuzle bio planiran i insceniran. Normalno je bilo u toku rata, da se na artiljerijsku vatru iz garnizona Tuzla po srpskim položajima odgovara artiljerijskom i drugom vatrom po tom istom garnizonu. Međutim, nenormalno je bilo da se iz naseljenog mesta dejstvuje artiljerijom, a da se očekuje kako na to neće biti uzvraćeno. Isto tako je nenormalno da se pre tih dejstava civilno stanovništvo ne uzbuni i pošalje u skloništa, što je i inače odgovornost komandi i komandanata naseljenih mesta iz kojih vrše dejstva. Staro je vojničko pravilo da se pri dejstvu i sopstvene artiljerije vojnici nalaze u zaklonu. Nejasno nam je otkuda koncentracija stotinu i više "nedužnih civila" na jednom mestu u vreme razmene artiljerijske vatre ili jednostranog dejstva artiljerije, kada je iz iskustva poznato da pri dejstvu artiljerije svi nagonski beže i traže sklonište. S obzirom na to da nam je nepoznata struktura navodnih žrtava, ne samo polna i dobna, kao ni broj pripadnika tuzlanskog korpusa među "nedužnim žrtvama", može se pretpostaviti ili zaključiti da je navedena koncentracija mogla biti samo vojna formacija, a ona je legitimni cilj. Poznato je da je u garnizonu Tuzla, sve vreme rata, bila stacionirana komanda korpusa sa prištapskim i drugim jedinicama i da je garnizon imao veliko brojno stanje. General Novak Đukić je bio vojnik od poziva. Završio je sve vojne škole, od podoficirske do Škole nacionalne odbrane, kao i većina oficira Vojske Srpske, za razliku od starešina muslimanske vojske. Kao školovan i častan oficir sigurno ne bi dejstvovao po nenaoružanim civilima, jer je to bilo neprihvatljivo sa aspekta njegovog vaspitanja tokom školovanja. Poznato je da je u toku rata obavljao dužnost oficira bezbednosti u Operativnoj grupi "Doboj", te je jedno vreme bio i komandant Taktičke grupe "Ozren", Kao organ bezbednosti sigurno nije upravljao ili naređivao otvaranje artiljerijske vatre, a kao komandant Taktičke grupe "Ozren" sa raspoloživim artiljerijskim oruđima, eventualno dejstvo je bilo moguće samo u krajnjem dometu, a tada dolazi do velikog rasipanja zrna i velike nepreciznosti. Takve slučajeve i eventualne žrtve pri takvim dejstvima pripadnici NATO-a nazivaju "kolateralna greška - šteta". Poslije rata, general Đukić je kao sposoban i častan oficir obavljao dužnost komandanta korpusa i načelnika Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Indikativno je da se hapšenje generala Đukića dešava baš u ovo vreme. Naime, najverovatnije cilj ovog hapšenja je skretanje pažnje javnosti sa rezultata istrage pravosudnih organa Srbije o masakru koji su nad pripadnicima tadašnje JNA, uglavnom Srbima, izvršili "nedužni i nenaoružani" muslimani iz Tuzle. Tada su masakrirali i spalili nekoliko desetina nevinih, nezaštićenih mladića koji su u koloni napuštali kasarnu u Tuzli. Navedena istraga će sigurno utvrditi da je stravičan zločin učinjen planski i organizovano od strane tadašnjih i sadašnjih političko-versko-vojnih i policijskih rukovodilaca. To je bio jedan od prvih zločina muslimana nad Srbima, koji još uvek nije sankcionisan. Takođe se hapšenjem želi još jednom pokazati da su najviši rukovodioci iz Republike Srpske (vojni) navodno činili zločine i time potvrditi teza poglavara Islamske zajednice u BiH reis-ul-uleme Mustafe Cerića, Harisa Silajdžića, Sulejmana Tihića i ostalih o tome da je Republika Srpska nastala na zločinima i genocidu. Upravo zato bi javnost Republike Srpske, političko rukovodstvo, Boračka organizacija, Udruženje logoraša i druge nevladine organizacije trebalo da izvrše pritisak na "nepristrasno" i "nezavisno" Tužilaštvo BiH da izvrši paritet u krivičnim prijavama i prestanu da razvijaju tezu o tome da su u prošlom ratu zločine činili isključivo i samo Srbi...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.