Dragan Šagovnović, direktor Ekonomskog instituta Beograd: Saradnja u regiji bolja od poniznog kucanja na vrata EU

Regionalna saradnja daleko je važnija od EU integracija, jer uprkos svim političkim izazovima i nepovoljnom istorijskom nasleđu može biti sredstvo za podizanje konkurentnosti, produktivnosti, olakšan pristup novim tehnologijama, ali i velika šansa za male zemlje da ostvare ekonomiju obima.

Rekao je to u intervjuu “Glasu Srpske” direktor Ekonomskog instituta Beograd Dragan Šagovnović.

- Objedinjeno tržište od 20 miliona ljudi, umesto više malih tržišta, privuklo bi investicije, povećalo zaposlenost i zarade, smanjilo političke tenzije i povećalo šanse za ulazak u EU. I nije ovde reč samo o Srbiji, već o sličnim izazovima s kojima se suočavaju sve zemlje zapadnog Balkana - istakao je Šagovnović.

GLAS: I “mali Šengen” je dobra proba za EU tržište. Koje efekte bi  mogla donijeti realizacija te inicijative?

ŠAGOVNOVIĆ: Apsolutno podržavam regionalnu saradnju i uveren sam da bi nam ona donela mnogo veće i brže koristi nego što će nam doneti ponizno kucanje na vrata Evropske unije. Jedinstveno tržiše sa tolikim brojem stanovnika je razvojna šansa ne samo za zemlje koje bi ga činile nego i za postojeću Evropsku uniju. Politička hrabrost da se iskreno i odlučno ide u tom pravcu i mislim da bi izuzetno podigla zainteresovanost i brzinu prijema tih zemalja u članstvo u EU. Da se našalim, „možda bi EU tada nama pokucala na vrata”.

GLAS: Da li bi to moglo imati pozitivne efekte i za Srpsku ?

ŠAGOVNOVIĆ: Naravno da bi. Republiku Srpsku, kao i BiH, pa čak i Hrvatsku iako je deo EU vidim kao neizostavne aktere u tom procesu. Mislim da jedni bez drugih imamo lošu ekonomsku perspektivu.

GLAS: Sarađujete li sa Srpskom i da li se mogu očekivati zajednički projekti?

ŠAGOVNOVIĆ: Kao srpski razvojni institut, uvek smo zainteresovani za saradnju sa Srpskom. Trenutno ona je više bazirana na konsultantskim projektima nego na izradi strateških dokumenata, kojima se nadamo u budućnosti. Stava sam da se zbog nacionalnih, istorijskih i svih drugih veza razvoj Srbije i RS mora usaglašeno planirati i da nosioci tih aktivnosti treba da budu upravo nacionalne institucije. Popularna teza o “izgradnji institucija” ne znači samo izgradnju novih nego pre svega očuvanje i poštovanje institucija koje posedujemo.

GLAS: Da li bi ta saradnja mogla biti na višem nivou?

ŠAGOVNOVIĆ: Uvek može bolje. Ali zaista treba biti pohvaliti veliki broj zajedničkih projekata koji su realizovani i čija je realizacija u toku.

GLAS: Koji su trenutno ekonomski problemi u Srbiji?

ŠAGOVNOVIĆ: Eliminisan je fiskalni deficit, spoljna neravnoteža svedena na prihvatljiv nivo, država se razdužuje, unapređena je otpornost finansijskog sektora, uz ranije dostignutu nisku inflaciju i stabilan kurs dinara. Stopa nezaposlenosti je blizu rekordno niskog nivoa i nastavlja padati. Međutim, glavni ekonomski problem Srbije, ali i drugih zemalja u okruženju je demografija. Ekonomski institut je sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti radio na projektu “Srbija 2040. godine”. Rezultati do kojih smo došli su poražavajući. Srbija će ako se ništa radikalno ne promeni, 2040. godine imati 1,5 miliona ljudi manje, prosečna starost stanovništva biće oko 50 godina, a trećina stanovništva biće starija od 65 godina. Već u prvim godinama naredne decenije, Srbija će se suočiti sa velikim deficitom radne snage.

Elektroprivreda

Vaš institut je 2008. imao inicijativu o spajanju elektroprivreda RS i Srbije. Kako danas na to gledate?

ŠAGOVNOVIĆ: Naši ljudi kažu “sve ima svoje vreme”. To je bila inicijativa pre 11 godina. Međutim, danas su elektroprivrede Srbije i RS daleko otvorenije kompanije. Ključ razvoja je u saradnji i zajedničkim elektroenergetskim projektima elektroprivreda Srbije, RS, FBiH, Hrvatske i Crne Gore. Samo regionalne energetske strategije imaju dugoročnu perspektivu. Vlasnički momenat u tome nije presudan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.