Драган Шаговновић, директор Економског института Београд: Сарадња у регији боља од понизног куцања на врата ЕУ

Регионална сарадња далеко је важнија од ЕУ интеграција, јер упркос свим политичким изазовима и неповољном историјском наслеђу може бити средство за подизање конкурентности, продуктивности, олакшан приступ новим технологијама, али и велика шанса за мале земље да остваре економију обима.

Рекао је то у интервјуу “Гласу Српске” директор Економског института Београд Драган Шаговновић.

- Обједињено тржиште од 20 милиона људи, уместо више малих тржишта, привукло би инвестиције, повећало запосленост и зараде, смањило политичке тензије и повећало шансе за улазак у ЕУ. И није овде реч само о Србији, већ о сличним изазовима с којима се суочавају све земље западног Балкана - истакао је Шаговновић.

ГЛАС: И “мали Шенген” је добра проба за ЕУ тржиште. Које ефекте би  могла донијети реализација те иницијативе?

ШАГОВНОВИЋ: Апсолутно подржавам регионалну сарадњу и уверен сам да би нам она донела много веће и брже користи него што ће нам донети понизно куцање на врата Европске уније. Јединствено тржише са толиким бројем становника је развојна шанса не само за земље које би га чиниле него и за постојећу Европску унију. Политичка храброст да се искрено и одлучно иде у том правцу и мислим да би изузетно подигла заинтересованост и брзину пријема тих земаља у чланство у ЕУ. Да се нашалим, „можда би ЕУ тада нама покуцала на врата”.

ГЛАС: Да ли би то могло имати позитивне ефекте и за Српску ?

ШАГОВНОВИЋ: Наравно да би. Републику Српску, као и БиХ, па чак и Хрватску иако је део ЕУ видим као неизоставне актере у том процесу. Мислим да једни без других имамо лошу економску перспективу.

ГЛАС: Сарађујете ли са Српском и да ли се могу очекивати заједнички пројекти?

ШАГОВНОВИЋ: Као српски развојни институт, увек смо заинтересовани за сарадњу са Српском. Тренутно она је више базирана на консултантским пројектима него на изради стратешких докумената, којима се надамо у будућности. Става сам да се због националних, историјских и свих других веза развој Србије и РС мора усаглашено планирати и да носиоци тих активности треба да буду управо националне институције. Популарна теза о “изградњи институција” не значи само изградњу нових него пре свега очување и поштовање институција које поседујемо.

ГЛАС: Да ли би та сарадња могла бити на вишем нивоу?

ШАГОВНОВИЋ: Увек може боље. Али заиста треба бити похвалити велики број заједничких пројеката који су реализовани и чија је реализација у току.

ГЛАС: Који су тренутно економски проблеми у Србији?

ШАГОВНОВИЋ: Елиминисан је фискални дефицит, спољна неравнотежа сведена на прихватљив ниво, држава се раздужује, унапређена је отпорност финансијског сектора, уз раније достигнуту ниску инфлацију и стабилан курс динара. Стопа незапослености је близу рекордно ниског нивоа и наставља падати. Међутим, главни економски проблем Србије, али и других земаља у окружењу је демографија. Економски институт је са Српском академијом наука и уметности радио на пројекту “Србија 2040. године”. Резултати до којих смо дошли су поражавајући. Србија ће ако се ништа радикално не промени, 2040. године имати 1,5 милиона људи мање, просечна старост становништва биће око 50 година, а трећина становништва биће старија од 65 година. Већ у првим годинама наредне деценије, Србија ће се суочити са великим дефицитом радне снаге.

Електропривреда

Ваш институт је 2008. имао иницијативу о спајању електропривреда РС и Србије. Како данас на то гледате?

ШАГОВНОВИЋ: Наши људи кажу “све има своје време”. То је била иницијатива пре 11 година. Међутим, данас су електропривреде Србије и РС далеко отвореније компаније. Кључ развоја је у сарадњи и заједничким електроенергетским пројектима електропривреда Србије, РС, ФБиХ, Хрватске и Црне Горе. Само регионалне енергетске стратегије имају дугорочну перспективу. Власнички моменат у томе није пресудан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.