Darko Tanasković: Unitarna BiH nikada nije mogla da postoji

Da li će preosetljivi dejtonski organizam preživeti prvenstveno ne zavisi od Srba, već od onih koji bi da ga transformišu u tzv "funkcionalnu", svoju unitarnu Bosnu, kakva nikada nije postojala, jer nije ni mogla postojati.

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" profesor Univerziteta u Beogradu i vodeći autoritet za pitanje islama, publicista i bivši ambasador Jugoslavije u Turskoj i Srbije pri Vatikanu Darko Tanasković.

- Svojevremeno sam, samo nekoliko dana pre izbijanja tragičnog građanskog i međunacionalnog rata, na Prvom kongresu srpskih intelektualaca u Sarajevu, rekao da će "BiH biti onoliko koliko se o tome dogovore njeni narodi". I posle svega što se u međuvremenu dogodilo u Bosni i s Bosnom, ne vidim valjanog razloga za drugačiji odgovor - rekao je Tanasković i dodao da ono što ne budi optimizam jeste činjenica da je isto pitanje, poslije svega, i dalje aktuelno.

* GLAS: Veliku buru u javnosti u BiH izazvala je izjava reisa Islamske zajednice u BiH Mustafe Cerića da Bošnjacima treba dati državu. Ovakva njegova razmišljanja nisu novost, ali koliko takve izjave i dalje zaoštravaju odnose u BiH?

TANASKOVIĆ: Mislim da Cerićeve izjave više nemaju neku posebnu težinu i značajniji uticaj na društvena i politička kretanja u BiH, čak ni među muslimanima, odnosno Bošnjacima. Njegove opsesivne ideje o BiH kao državi za Bošnjake, u kojoj bi oni vedrili i oblačili, a Srbi i Hrvati bili nekakva savremena, "građanizovana" raja, kao i o tome da su Bošnjaci bili jedini pravednici i nevine žrtve agresije svojih unutrašnjih i spoljnih suseda, koji bi stoga trebalo večno da im se izvinjavaju, pokazale su se objektivno štetne i politički neproduktivne. Ceriću se ne mogu poreći upornost i propagandistička umešnost, pre svega u nastupu prema međunarodnoj zajednici, što mu je donelo određeno uvažavanje i vidljivost, naročito van granica zavičaja i neposrednog okruženja. Odlazeći reis-ul-ulema će biti, i među svojima, ponajviše upamćen po političkom, a ne verskom delovanju. Uostalom, on je svojevrsnim pučem pre skoro dve decenije i došao na vlast, a agresivnim načinom na koji je vršio mnogi u Islamskoj zajednici BiH već odavno nisu zadovoljni. Problem za BiH nije Cerić, već činjenica da među bošnjačkim političarima, reklo bi se, još uvek ima nemalo onih koji u biti dele njegove isključive i nekonstruktivne poglede na zajedničku državu Bošnjaka, Srba i Hrvata.

* GLAS: Trebaju li hrišćani, prije svega Srbi da strahuju zbog izjava poput ove Cerićeve?

TANASKOVIĆ: Mislim da ne bi trebalo da bude mesta nekakvom strahovanju, već samo racionalnom postavljanju i doslednosti u temeljnim opredeljenjima da se jedinstveno i bez odstupanja, ali uz nužnu diplomatsku fleksibilnost i spremnost na dogovor s onima koji su za dogovor spremni, očuvaju vitalni i legitimni srpski nacionalni interesi u BiH, pravno materijalizovani kroz strukturu složenog dejtonskog državnog organizma. Da li će taj preosetljivi organizam preživeti prvenstveno ne zavisi od Srba, već od onih koji bi da ga transformišu u tzv "funkcionalnu", svoju unitarnu Bosnu, kakva nikada nije postojala, jer nije ni mogla postojati.

* GLAS: Koliko je u ovakvim prilikama, BiH kao zajednica tri konstitutivna naroda i ostalih, uopšte moguća?

TANASKOVIĆ: Mislim da je na ovo pitanje posredno već odgovoreno. Svojevremeno sam, samo nekoliko dana pre izbijanja tragičnog građanskog i međunacionalnog rata, na Prvom kongresu srpskih intelektualaca u Sarajevu, rekao da će "BiH biti onoliko koliko se o tome dogovore njeni narodi". I posle svega što se u međuvremenu dogodilo u Bosni i s Bosnom, ne vidim valjanog razloga za drugačiji odgovor. Ono što ne budi optimizam jeste činjenica da je isto pitanje, posle svega, i dalje aktuelno.

Izbori u IZ

* GLAS: Islamska zajednica u BiH dobija novog reisa. Smatrate li da na ovom mjestu treba da bude osoba kojoj politika neće biti na prvom mjestu?

TANASKOVIĆ: Ako bi se Cerićevo nasleđe u nečemu moglo pokazati korisno, onda je to u sazrevanju svesti u najširim krugovima i u delu vođstva Islamske zajednice da bi se ona morala vratiti izvornoj, verskoj misiji. To nije depolitizacija, jer Islamska zajednica upravo vršeći svoju islamsku misiju, na najdelotvorniji način učestvuje i u društvenim procesima. Potrebno je oslobađanje od površnog politikanstva, zaslepljenosti ličnim i klanovskim ambicijama i paktiranja s lošom politikom kroz zloupotrebu nacionalnog u verske i verskog u nacionalističke svrhe. Sva trojica preostalih kandidata za reis-ul-ulemu, doduše na donekle različite načine i uz nepodudarne naglaske, u svojim programima najavljuju insistiranje na islamskim vrednostima i na verskom i organizacionom radu, što treba pozdraviti, iako nije na činiocima van Islamske zajednice da muslimanima sugerišu šta treba da rade. Nije slučajno ni to što je na poslednjem eliminatornom glasanju na Saboru Islamske zajednice najmanje glasova dobio najradikalniji kandidat.

v

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.